Kina kupuje zlato: rekordan uvoz i šta to znači za cenu
Kina je za osam meseci uvezla više zlata nego cele prošle godine. Objašnjavamo ko kupuje, zašto i kako ta tražnja utiče na berzansku cenu zlata.
Kina kupuje zlato brže nego ikada do sada. Centralna banka te zemlje dodaje zlato u rezerve 23 meseca zaredom, a uvoz ovog plemenitog metala je na rekordnom nivou [1]. Za svakoga ko prati cenu zlata to je važna vest, jer analitičari ovakvu tražnju vide kao važan izvor strukturne podrške ceni [1].
Ukratko
- Kina je za osam meseci 2026. uvezla više od 1.000 tona zlata vrednih 158,8 milijardi dolara [1].
- Narodna banka Kine u septembru je kupila oko 23 tone, najviše u skoro tri godine [1].
- Kineski štediše biraju zlato jer su nekretnine u krizi, a indeks CSI 300 je u padu od oko 8% [1].
- Analitičarka ING banke kinesku kupovinu vidi kao strukturnu podršku ceni zlata [1].
- Slabiji juan ili više kamate na depozite mogli bi da oslabe tu tražnju [1].
Berzanska cena zlata
| Valuta | Za uncu (31,1 g) | Za gram |
|---|---|---|
| Evro (EUR) | 3.728,00 EUR | 119,86 EUR |
| Američki dolar (USD) | 4.177,60 USD | 134,31 USD |
| Švajcarski franak (CHF) | 3.471,89 CHF | 111,62 CHF |
| Ruska rublja (RUB) | 353.772 RUB | 11.374 RUB |
| Kineski juan (CNY) | 27.957,04 CNY | 898,84 CNY |
Kako se berzanska cena zlata menjala
| Valuta | Poslednjih mesec dana | Od početka godine | Poslednjih 5 godina, prosečno | Poslednjih 15 godina, prosečno |
|---|---|---|---|---|
| EUR | -1,4% | +1,5% | +19,6% godišnje | +9,2% godišnje |
| USD | -4,7% | -3,2% | +20,4% godišnje | +8,6% godišnje |
| CHF | -2,9% | +1,4% | +17,4% godišnje | +7,3% godišnje |
| RUB | -4,1% | +3,3% | +22,8% godišnje | +16,7% godišnje |
| CNY | -5,0% | -7,5% | +21,3% godišnje | +8,9% godišnje |
Berzanska (spot) cena na svetskom tržištu, 12. oktobra 2026. u 10:32 po beogradskom vremenu. To nije prodajna ni otkupna cena u prodavnicama investicionog zlata. Prosečna godišnja promena je prosek godišnjih promena cene za poslednjih 5, odnosno 15 kalendarskih godina, uključujući tekuću godinu do danas. Izvori: Gold API (spot), COMEX (Yahoo Finance), kursevi ECB i NBS.
Koliko zlata Kina kupuje?
Brojke iz kineske carinske statistike su impresivne. U prvih osam meseci 2026. Kina je potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara i uvezla više od 1.000 tona zlata [1]. To je više nego u celoj 2025. godini, kada je uvoz iznosio 96,5 milijardi dolara i 886 tona [1].
| Period | Vrednost uvoza | Količina |
|---|---|---|
| Cela 2025. godina | 96,5 milijardi USD | 886 tona |
| Januar–avgust 2026. | 158,8 milijardi USD | više od 1.000 tona |
Podaci u tabeli potiču iz kineske carine [1]. Drugim rečima, za osam meseci prestignut je ceo prošlogodišnji uvoz, i po vrednosti i po količini [1].
Paralelno kupuje i država. Narodna banka Kine dodala je u septembru oko 23 tone zlata, što je njena najveća mesečna kupovina u skoro tri godine [1]. Taj podatak objavljuje kineska Državna uprava za devize [1]. Septembarska kupovina produžila je niz od 23 uzastopna meseca kupovine [1].
Zašto Kina kupuje zlato?
Iza rekordnih brojki stoje dve vrste kupaca: država i građani. Centralne banke uopšte kupuju zlato da bi raznovrsile devizne rezerve, jer zlato nije ničija obaveza i ne zavisi od politike neke druge države. Kod kineskih domaćinstava i firmi razlozi su bliži svakodnevnom životu.
Kineski štediše danas nemaju mnogo dobrih alternativa. Tržište nekretnina, nekada glavni način čuvanja porodičnog bogatstva, nalazi se u višegodišnjoj krizi [1]. Berzanski indeks CSI 300 ove godine je u padu od oko 8%, dok je američki S&P 500 porastao 13% [1]. Kada ni nekretnine ni domaće akcije ne deluju sigurno, deo ušteđevine prirodno traži drugo utočište.
Slična logika poznata je i štedišama kod nas. Fizičko zlato ne zavisi od uspeha jedne firme, jedne banke ili jednog tržišta. Razlika je samo u razmerama: kada tako razmišljaju stotine miliona ljudi, to se vidi u svetskoj statistici.
Kako kineska kupovina utiče na cenu zlata?
Zanimljivo je da Kina pojačano kupuje upravo dok cena pada. Zlato je u septembru palo više od 8%, na oko 4.176 dolara za uncu, nakon što je u januaru dostiglo rekord iznad 5.500 dolara [1]. Berzanska (spot) cena je 12. oktobra u 10:32 po beogradskom vremenu iznosila 4.177,60 dolara za uncu [2]. Za mesec dana pala je 4,73%, a od početka godine 3,24% [3].
Eva Mantej, strateg za robe u ING banci, ocenjuje da je kineska kupovina postala važan izvor strukturne podrške ceni zlata [1]. To ne znači da cena ne može dalje da padne. Znači samo da na tržištu postoji veliki kupac koji ostaje aktivan i kada cena slabi.
Neki analitičari su optimistični i kada je reč o narednim mesecima. Akaš Doši iz State Street Investment Management očekuje da cena zlata do kraja prvog kvartala 2027. poraste na 4.750 do 5.500 dolara za uncu, uz snažnu tražnju [1]. Kao i svaka prognoza, i ova je samo procena, a ne garancija. Raspon cene u poslednje 52 nedelje, od 3.901,30 do 5.586,20 dolara za uncu, pokazuje koliko zlato ume da oscilira [3].
Cenu u evrima, švajcarskim francima i juanima možete da pratite u tabeli berzanskih cena. Kineskim kupcima najvažnija je cena u juanima, koja je od početka godine niža za 7,51% [3]. Za evropske štediše važnija je cena u evrima, koja je u istom periodu viša za 1,45% [3].
Duži period daje mirniju sliku od jednog meseca. Prosečna godišnja promena berzanske cene zlata u dolarima u poslednjih pet godina iznosi +20,4%, a u poslednjih 15 godina +8,6% [3]. Ti proseci kriju i loše godine: 2013. zlato je u dolarima izgubilo 28,2%, a 2015. još 10,4% [3]. Zato kinesku tražnju treba posmatrati kao jedan od oslonaca tržišta, a ne kao obećanje da će cena stalno rasti.
Kako se kineska tražnja meri?
Kada se govori o tome koliko zlata Kina kupuje, obično se prate dve odvojene statistike. Prva je zvanična kupovina centralne banke, o kojoj podatke objavljuje kineska Državna uprava za devize [1]. Druga je carinska statistika, koja pokazuje koliko zlata ukupno ulazi u zemlju [1]. U tu drugu brojku ulazi zlato za domaćinstva, firme i ostale kupce na kineskom tržištu.
Obe statistike trenutno pokazuju isti smer. Centralna banka kupuje bez prekida 23 meseca [1], a uvoz je za osam meseci premašio ceo prošlogodišnji [1]. Kada se država i građani istovremeno okreću zlatu, to je signal koji tržište ozbiljno shvata.
Za analitičare je važna i struktura kupaca. Domaćinstva su osetljivija na cenu i lako odustanu kada zlato poskupi. Centralne banke kupuju po planu i na duži rok, pa njihova tražnja obično manje zavisi od kratkoročnih oscilacija.
Šta može da uspori kinesku tražnju?
Tražnja nije data zauvek. Ole Hansen iz Saxo banke upozorava da bi obnovljeno poverenje u kineske nekretnine i akcije moglo da oslabi tražnju za zlatom [1]. Isti efekat, prema njegovim rečima, mogli bi da imaju slabiji juan, koji poskupljuje zlato u Kini, ili više kamate koje depozite čine privlačnijim [1].
Postoji i opšti faktor koji važi za ceo svet. Zlato ne donosi kamatu, pa kada su kamate visoke, držanje zlata postaje relativno skuplje. Zato tražnja iz Azije može da ublaži pad cene, ali ne može sama da poništi uticaj kamata u SAD.
Za čitaoce u Srbiji pouka je jednostavna. Cena zlata zavisi od više faktora istovremeno: kamata, kursa dolara, geopolitike i fizičke tražnje. Kina kupuje zlato u ogromnim količinama, ali je to samo jedan deo te slagalice [1].
Kina kupuje zlato: šta to znači za vas
Ako štedite i pitate se kako da sačuvate vrednost novca u neizvesnim vremenima, niste jedini: isto pitanje postavljaju i milioni porodica u Kini. Razumemo tu brigu, jer o njoj svakodnevno razgovaramo sa ljudima koji nam dolaze. Golden Space prodaje investiciono zlato čistoće 999,9 u Srbiji, a investiciono zlato se kod nas kupuje bez PDV-a.
Ako razmišljate o zlatu, plan može da bude jednostavan:
- Odredite koliki deo ušteđevine želite da držite u zlatu, a koliki u drugim oblicima štednje.
- Izaberite polugu, pločicu ili dukat odgovarajuće težine; u ponudi su komadi od 0,5 g do 1.000 g.
- Ako vam više odgovara postepena kupovina, pogledajte program Premium za redovnu kupovinu zlata za porodicu.
Ponudu možete u miru da pogledate na stranici zlatne poluge i pločice 999,9. Cilj nije brza zarada, već štednja koju razumete i koja ne zavisi od samo jedne valute ili jednog tržišta.
Česta pitanja
Zašto Kina kupuje zlato?
Zlato kupuju i država i građani. Centralna banka Kine dodaje zlato u rezerve 23 meseca zaredom [1]. Domaćinstva imaju malo alternativa, jer je tržište nekretnina u višegodišnjoj krizi, a indeks CSI 300 je ove godine u padu od oko 8% [1]. Zlato im služi kao način da sačuvaju vrednost ušteđevine.
Koliko zlata je Kina uvezla 2026. godine?
Prema carinskim podacima, Kina je u prvih osam meseci 2026. uvezla više od 1.000 tona zlata i za to potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara [1]. U celoj 2025. godini uvoz je iznosio 886 tona, u vrednosti od 96,5 milijardi dolara [1]. Ceo prošlogodišnji uvoz je, dakle, već prestignut.
Da li kineska kupovina znači da će cena zlata rasti?
Ne nužno. Eva Mantej iz ING banke kinesku kupovinu vidi kao važan izvor strukturne podrške ceni [1]. Ipak, zlato je u septembru palo više od 8% [1]. Ole Hansen iz Saxo banke upozorava da bi slabiji juan ili više kamate na depozite mogli da oslabe tražnju [1].
Kolika je cena zlata danas na berzi?
Berzanska (spot) cena zlata 12. oktobra u 10:32 iznosila je 4.177,60 dolara za uncu, odnosno 134,31 dolar po gramu [2]. To je cena na svetskom tržištu, a ne cena po kojoj se poluga ili dukat kupuju u prodavnici investicionog zlata [2]. Cena kod prodavca uključuje i troškove izrade i distribucije.
Izvori
- CNBC: Why China is importing a record amount of gold — and what it means for prices, 11.10.2026.
- Gold API: Spot cene plemenitih metala (XAU/USD, XAG/USD), 12.10.2026.
- Yahoo Finance: Gold futures (GC=F), COMEX – istorijske cene, 12.10.2026.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet. Cene plemenitih metala se menjaju svakog dana; pre odluke o kupovini ili prodaji proverite aktuelnu cenu.
