Centralne banke kupuju zlato: 321 tona u trećem kvartalu
Prema Svetskom savetu za zlato, centralne banke kupile su 321 tonu zlata u trećem kvartalu i 675 tona od početka godine. Poljska i Kina predvode, a Goldman Sachs procenjuje sadašnji tempo na 85 tona mesečno.
Centralne banke kupuju zlato i u trenutku kada je cena znatno ispod januarskog rekorda. Prema Svetskom savetu za zlato (World Gold Council), u trećem kvartalu 2026. kupile su 321 tonu, a od početka godine 675 tona [1]. Za tržište koje prolazi kroz oštru korekciju, to je jedan od retkih stabilnih oslonaca.
Saznaćete:
- Centralne banke kupile su 321 tonu zlata u trećem kvartalu i 675 tona od početka 2026. [1].
- U septembru su, prema podacima koje navodi ING, dodale 61 tonu [2].
- Poljska i Kina i dalje predvode kupovine [2].
- Goldman Sachs procenjuje sadašnji tempo na 85 tona mesečno i očekuje 60 tona mesečno do kraja 2027. [3].
- Svetski savet za zlato očekuje da kupovine u 2026. budu najmanje na nivou 2025. [1].
Berzanska cena zlata
| Valuta | Za uncu (31,1 g) | Za gram |
|---|---|---|
| Evro (EUR) | 3.647,20 EUR | 117,26 EUR |
| Američki dolar (USD) | 4.072,10 USD | 130,92 USD |
| Švajcarski franak (CHF) | 3.334,64 CHF | 107,21 CHF |
| Ruska rublja (RUB) | 331.784 RUB | 10.667 RUB |
| Kineski juan (CNY) | 27.166,18 CNY | 873,41 CNY |
Kako se berzanska cena zlata menjala
| Valuta | Poslednjih mesec dana | Od početka godine | Poslednjih 5 godina, prosečno | Poslednjih 15 godina, prosečno |
|---|---|---|---|---|
| EUR | -1,7% | -1,1% | +19,1% godišnje | +9,0% godišnje |
| USD | -2,6% | -6,0% | +19,8% godišnje | +8,4% godišnje |
| CHF | -3,9% | -2,9% | +16,6% godišnje | +7,0% godišnje |
| RUB | -7,1% | -3,5% | +21,4% godišnje | +16,2% godišnje |
| CNY | -3,1% | -10,5% | +20,7% godišnje | +8,7% godišnje |
Berzanska (spot) cena na svetskom tržištu, 6. novembra 2026. u 23:39 po beogradskom vremenu. To nije prodajna ni otkupna cena u prodavnicama investicionog zlata. Prosečna godišnja promena je prosek godišnjih promena cene za poslednjih 5, odnosno 15 kalendarskih godina, uključujući tekuću godinu do danas. Izvori: Gold API (spot), COMEX (Yahoo Finance), kursevi ECB i NBS.
Koliko zlata su centralne banke kupile?
Kupovina od 321 tone u trećem kvartalu nadmašila je uobičajene tromesečne nivoe iz prethodnog perioda [1]. Ukupno su centralne banke od početka godine kupile 675 tona, što je 6% više nego u istom periodu prošle godine [1].
Ni septembar nije bio izuzetak. Prema strategima ING-a, centralne banke su tokom tog meseca dodale 61 tonu zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato [2].
Prema ING-u, Poljska i Kina i dalje predvode kupovine među centralnim bankama [2]. Po oceni ING-a, to dodatno potvrđuje da potražnja za zlatom ima dugoročnu, strukturnu osnovu [2].
Zašto centralne banke kupuju zlato kada cena pada?
Centralne banke ne kupuju zlato da bi brzo zaradile na razlici u ceni. Njima je zlato deo rezervi koji ne zavisi od obećanja nijedne druge države. Ono ne može da bude zamrznuto kao račun u stranoj banci ako se čuva u sopstvenom trezoru, i nema rizik da izdavalac ne vrati dug.
Zato niža cena za mnoge centralne banke nije razlog da prestanu, već prilika da kupe istu količinu za manje novca. Ta logika objašnjava zašto su kupovine ostale snažne i dok je cena padala.
Prema strategima Goldman Sachsa, rasprava se sve više pomera sa pitanja da li posedovati zlato na pitanje gde ga čuvati [3]. To, kako navode, ukazuje na širu brigu o bezbednosti rezervi i poverenju među državama [3].
Šta su zlatne rezerve i zašto su važne?
Zlatne rezerve su deo deviznih rezervi zemlje koji centralna banka drži u zlatu. Devizne rezerve služe da zemlja može da plati uvoz, vrati dugove i odbrani stabilnost svoje valute u kriznim vremenima. Najveći deo tih rezervi obično čine strane valute i državne obveznice drugih zemalja.
Zlato tu ima posebno mesto jer nije ničija obaveza. Njegova vrednost ne zavisi od toga da li će neka druga država ili banka ispuniti obećanje. Zato se u periodima političkih napetosti i sankcija njegova uloga u rezervama obično povećava. Na istu temu ukazuju i strategi Goldman Sachsa kada govore o tome da je sve važnije gde se zlato čuva [3].
Koliko zlata će centralne banke kupovati ubuduće?
Goldman Sachs očekuje kupovine centralnih banaka od 60 tona mesečno tokom 2026. i 2027. godine [3]. Pre 2022. prosek je bio 17 tona mesečno [3]. Razlika pokazuje koliko se ponašanje centralnih banaka promenilo poslednjih godina.
Prema trenutnoj proceni banke, centralne banke sada kupuju i više od tog očekivanja, oko 85 tona mesečno, računato kao sezonski prilagođen tromesečni prosek [3]. To je procena, a ne zvanični podatak, ali govori da tempo zasad ne slabi.
Svetski savet za zlato očekuje da kupovine centralnih banaka u 2026. budu najmanje na nivou 2025. godine, posle iznenađujuće snažnog trećeg kvartala [1].
Ta procena je važna jer bi značila da tempo kupovina iz 2025. ne slabi [1]. Ipak, i Savet i Goldman Sachs govore o očekivanjima, a ne o sigurnim ishodima, pa ih treba čitati sa dozom opreza [1][3]. Kupovine centralnih banaka zavise i od političkih odluka pojedinih zemalja, koje se mogu brzo promeniti.
Kupovine centralnih banaka u brojkama
- Treći kvartal 2026.: 321 tona [1].
- Od početka 2026.: 675 tona, 6% više nego godinu ranije [1].
- Septembar: 61 tona [2].
- Trenutni tempo prema Goldmanu: 85 tona mesečno [3].
- Prosek pre 2022.: 17 tona mesečno [3].
Nisu samo centralne banke: vratili su se i ETF fondovi
Pored centralnih banaka, u trećem kvartalu vratili su se i investitori preko berzanskih fondova. Prema Svetskom savetu za zlato, ETF fondovi zlata promenili su smer posle odliva u drugom kvartalu i dodali 211 tona [1]. Reč je o fondovima čiji su udeli pokriveni fizičkim zlatom, pa i njihove kupovine povećavaju tražnju za metalom.
Centralne banke i ETF fondovi zajedno su u trećem kvartalu činili značajan deo tražnje [1]. Ipak, ni to nije zadržalo cenu blizu vrha iz poslednjih 52 nedelje, kada je dostigla 5.586,20 dolara za uncu [4]. To pokazuje koliko su kamate i dolar ove godine bili jak protivteg.
Kada centralne banke kupuju zlato, da li cena mora da raste?
Ne mora. Najbolji dokaz je upravo ova godina. Iako su kupovine snažne, berzanska cena zlata u dolarima od početka godine je 6,03% niža [4]. U poslednje 52 nedelje kretala se između 5.586,20 i 3.879,30 dolara za uncu [4].
Kupovine centralnih banaka deluju kao stabilan oslonac tražnje. One ne sprečavaju pad cene kada se promene kamate, dolar i raspoloženje investitora. Mogu, međutim, da ublaže pad i da daju podršku kada se ostali faktori smire.
Drugim rečima, kupovine centralnih banaka više liče na oslonac ispod cene nego na motor koji je gura naviše. Koliko je taj oslonac čvrst, verovatno će se jasnije videti tek kada se kamate u SAD okrenu naniže.
U petak kasno uveče berzanska (spot) cena iznosila je 4.072,10 dolara za uncu, odnosno 3.647,20 evra [5][6]. Detaljnije cene i promene nalaze se u tabeli berzanskih cena. Ako vas zanima istorijski koren uloge zlata u rezervama, pogledajte tekst o zlatnom standardu.
Centralne banke kupuju zlato: šta ovo znači za vas
Ako štedite u zlatu, verovatno se pitate da li vam vest o kupovinama centralnih banaka zaista nešto govori ili je samo statistika iz daleka.
Govori, ali ne ono što se često misli. Kupovine centralnih banaka ne garantuju da će cena rasti, što pokazuje pad od 6,03% od početka godine [4]. Ipak, pokazuju da najveći institucionalni kupci zlato i dalje vide kao trajni deo rezervi, bez obzira na kratkoročne oscilacije [1]. Za štediše u Srbiji to je razlog da zlato posmatraju kao dugoročnu rezervu, a ne kao brzu investiciju.
Golden Space se investicionim zlatom bavi od 2012. godine i razume želju da se vrednost novca zaštiti na promišljen način.
Šta možete da uradite:
- Razmislite koliki deo štednje želite da držite kao dugoročnu rezervu, a koliki vam treba pri ruci.
- Pratite kvartalne izveštaje Svetskog saveta za zlato, jer pokazuju širu sliku od dnevnih oscilacija.
- Ako razmatrate zlato, saznajte po čemu se investiciono zlato razlikuje od nakita.
Za pitanja smo tu, a konsultacije su besplatne. Dobar ishod je štednja čiju ulogu razumete, bez obzira na to šta cena radi ove nedelje.
Česta pitanja
Koliko zlata kupuju centralne banke?
Prema Svetskom savetu za zlato, centralne banke kupile su 321 tonu zlata u trećem kvartalu 2026., a od početka godine 675 tona [1]. U septembru su, prema podacima koje navodi ING, dodale 61 tonu [2]. Goldman Sachs procenjuje da je trenutni tempo oko 85 tona mesečno [3].
Koje centralne banke kupuju najviše zlata?
Prema strategima ING-a, kupovine i dalje predvode Poljska i Kina [2]. Ukupne kupovine svih centralnih banaka u trećem kvartalu iznosile su 321 tonu, a od početka godine 675 tona [1]. Goldman Sachs procenjuje da centralne banke sada kupuju oko 85 tona mesečno [3].
Zašto centralne banke kupuju zlato?
Zlato je deo rezervi koji ne zavisi od obećanja nijedne druge države i nema rizik da izdavalac ne vrati dug. Prema strategima Goldman Sachsa, sve je važnije i pitanje gde se zlato čuva, zbog brige o bezbednosti rezervi i poverenju među državama [3].
Da li kupovine centralnih banaka znače da će cena zlata rasti?
Ne nužno. Uprkos snažnim kupovinama, berzanska cena zlata u dolarima od početka 2026. niža je 6,03% [4]. Kupovine centralnih banaka daju stabilan oslonac tražnji, ali cenu u kratkom roku više pomeraju kamate i dolar. Prošla kretanja ne garantuju buduća.
Izvori
- World Gold Council: Gold Demand Trends: Q3 2026, 03.11.2026.
- FXStreet: Gold Weekly Forecast: Post-midterm elections relief rally loses momentum, 06.11.2026.
- Investing.com (Yahoo Finance): Goldman lowers year-end gold price forecast on hawkish Fed shift, 06.11.2026.
- Yahoo Finance: Gold futures (GC=F), COMEX – istorijske cene, 06.11.2026.
- Gold API: Spot cene plemenitih metala (XAU/USD, XAG/USD), 06.11.2026.
- Evropska centralna banka: Euro foreign exchange reference rates, 06.11.2026.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet. Cene plemenitih metala se menjaju svakog dana; pre odluke o kupovini ili prodaji proverite aktuelnu cenu.
