Zlatne rezerve centralnih banaka: zašto Evropa seli zlato iz Njujorka
Francuska je povukla svo zlato iz njujorškog Feda, a holandska centralna banka preselila je više od 78 tona iz Njujorka i sedam tona iz Kanade u London. Analitičari Svetskog saveta za zlato objašnjavaju šta stoji iza novog talasa selidbi.
Zlatne rezerve centralnih banaka ne menjaju samo veličinu, već i adresu. Francuska je povukla svo svoje zlato iz Federalne rezervne banke Njujorka, a holandska centralna banka preselila je desetine tona u London [1]. Za tržište zlata ovo je signal o tome koliko države danas vrednuju pristup zlatu u kriznim vremenima. Saznaćete:
- Francuska je između jula 2025. i januara 2026. povukla svo svoje zlato iz njujorškog Feda [1].
- Holandska centralna banka preselila je više od 78 tona iz Njujorka i sedam tona iz Kanade u London [1].
- Centralne banke odlučuju prema riziku čuvanja, dostupnosti i likvidnosti tržišta [1].
- Premeštanje zlata ne znači da centralne banke planiraju da ga prodaju [1].
Berzanska cena zlata
| Valuta | Za uncu (31,1 g) | Za gram |
|---|---|---|
| Evro (EUR) | 3.695,41 EUR | 118,81 EUR |
| Američki dolar (USD) | 4.148,10 USD | 133,36 USD |
| Švajcarski franak (CHF) | 3.422,32 CHF | 110,03 CHF |
| Ruska rublja (RUB) | 345.813 RUB | 11.118 RUB |
| Kineski juan (CNY) | 27.712,26 CNY | 890,97 CNY |
Kako se berzanska cena zlata menjala
| Valuta | Poslednjih mesec dana | Od početka godine | Poslednjih 5 godina, prosečno | Poslednjih 15 godina, prosečno |
|---|---|---|---|---|
| EUR | -3,7% | +0,6% | +19,4% godišnje | +9,1% godišnje |
| USD | -5,7% | -3,9% | +20,3% godišnje | +8,5% godišnje |
| CHF | -5,8% | +0,1% | +17,1% godišnje | +7,2% godišnje |
| RUB | -7,0% | +1,1% | +22,3% godišnje | +16,5% godišnje |
| CNY | -5,9% | -8,3% | +21,1% godišnje | +8,9% godišnje |
Berzanska (spot) cena na svetskom tržištu, 19. oktobra 2026. u 16:08 po beogradskom vremenu. To nije prodajna ni otkupna cena u prodavnicama investicionog zlata. Prosečna godišnja promena je prosek godišnjih promena cene za poslednjih 5, odnosno 15 kalendarskih godina, uključujući tekuću godinu do danas. Izvori: Gold API (spot), COMEX (Yahoo Finance), kursevi ECB i NBS.
Ko je i koliko zlata preselio
Francuska je svo svoje zlato iz njujorškog Feda povukla između jula 2025. i januara 2026. godine [1]. Holandska centralna banka (DNB) preselila je više od 78 tona iz Njujorka i sedam tona iz Kanade u London [1]. Kao razlog je navela rastuće geopolitičke nemire i potrebu za boljom spremnošću za krize [1]. Zanimljivo je da holandsko zlato nije vraćeno u Amsterdam. Guverner DNB-a istakao je da je London najveće svetsko trgovačko središte za zlato [1]. Zato bi zlato čuvano u Banci Engleske bilo dostupnije [1]. Pritisak postoji i u drugim zemljama. Poslanici u Nemačkoj i Italiji, koje imaju druge i treće najveće zlatne rezerve na svetu, traže da se više zlata povuče iz SAD [1].
Kako je Holandija preselila zlato
Selidba nije bila samo fizički prevoz. DNB je najpre prodala oko 59 tona zlata u Njujorku i ponovo ga kupila u Londonu [2]. Više od 27 tona fizički je prebačeno iz SAD i Kanade u njene trezore u Zajstu, a ista količina iz Holandije otišla je u London [2]. Raspored rezervi time se bitno promenio. Pre selidbe DNB je držala skoro 31% zlata u Holandiji, oko 18% u Londonu, više od 31% u Njujorku i skoro 20% u Otavi [2]. Posle selidbe u Londonu je 32% rezervi, a u Njujorku i Otavi po 18,5% [2]. DNB je objasnila i razloge. Prema njenim rečima, zlatne rezerve u Njujorku i Otavi u kriznoj situaciji ne mogu da se iskoriste dovoljno brzo i direktno [2]. Banka je dodala da se zlato smatra krajnjom rezervnom imovinom, jer je idealno za zaštitu od ekstremnih sistemskih rizika [2].
Selidbe zlata nisu nova pojava
Zalihe zlata u njujorškom Fedu dostigle su vrhunac početkom 1970-ih [1]. Posle napuštanja zlatnog standarda počele su postepeno da opadaju, pa su danas oko polovine nekadašnjeg vrhunca [1]. Kako je izgledao sistem u kom je novac bio vezan za zlato, opisujemo u tekstu o istoriji zlatnog standarda. Evropske centralne banke i ranije su selile zlato [1]. Neki od najvećih poznatih primera:
| Zemlja | Šta je urađeno | Period |
|---|---|---|
| Nemačka | 930 tona iz Londona u Frankfurt [1] | 2000. |
| Nemačka | 674 tone iz Njujorka i Pariza u Frankfurt [1] | 2013–2017. |
| Holandija | 122,5 tona iz Njujorka u Amsterdam [1] | 2014. |
| Austrija | 90 tona vraćeno iz Londona [1] | 2015–2018. |
| Venecuela | 160 tona vraćeno u zemlju [1] | 2011–2012. |
Van Evrope, Indija je od 2023. ubrzala premeštanje svojih rezervi [1]. Podatke o nemačkim selidbama Fortune navodi prema Svetskom savetu za zlato [1].
Zašto zlatne rezerve centralnih banaka menjaju adresu?
Krišan Gopaul, viši analitičar Svetskog saveta za zlato, kaže da centralne banke sve više odlučuju na osnovu tri faktora [1]. To su rizik čuvanja, fizička dostupnost i likvidnost tržišta [1]. Šta ti pojmovi znače u praksi?
- Rizik čuvanja: da li je zlato kod partnera kome se veruje i u teškim vremenima.
- Dostupnost: koliko brzo zlato može da se upotrebi kada zatreba.
- Likvidnost: da li postoji razvijeno tržište na kom se zlato može prodati ili založiti.
Primer Holandije pokazuje kako se ti faktori odmeravaju. Zlato nije vraćeno kući, već je preseljeno u London, zbog dostupnosti i trgovačkog značaja tog centra [1]. Sigurnost je važna, ali više nije jedini kriterijum.
Uloga politike
Politički kontekst takođe igra ulogu. DNB je kao razlog navela rastuće geopolitičke nemire [1]. Zahtevi poslanika u Nemačkoj i Italiji pokazuju da je pitanje gde se čuva nacionalno zlato postalo i političko [1].
Da li selidba znači prodaju zlata?
Ne. Prema Gopaulu, premeštanje zlata ne znači da se centralne banke spremaju da ga prodaju [1]. Za tržište je to važno, jer se odvojeno posmatraju dve stvari: gde je zlato i koliko ga ima. Selidba menja samo prvo. Primer Holandije to dobro pokazuje: deo zlata prodat je u Njujorku, ali je ponovo kupljen u Londonu [2]. Ukupna količina zlata u rezervama zemlje ostaje ista, bez obzira na to da li leži u Njujorku, Londonu ili Frankfurtu.
Šta selidbe govore o ceni zlata
Selidba sama po sebi ne povećava ni ne smanjuje količinu zlata na tržištu. Ali pokazuje kako države vide zlato: kao rezervu koja mora da bude dostupna kada je najpotrebnija [1]. Na kratak rok cenu više pokreću kamate, dolar i prinosi na obveznice nego odluke o čuvanju zlata. Berzanska (spot) cena zlata u ponedeljak u 16:08 po beogradskom vremenu iznosila je 4.148,10 dolara za uncu [3]. U evrima je to bilo 3.695,41 evra [4]. Za mesec dana cena u dolarima pala je 5,68% [5]. Promene u drugim valutama nalaze se u tabeli berzanskih cena. Dugoročno, ponašanje centralnih banaka jedan je od signala koje ulagači prate. Primer Holandije pokazuje da zlatne rezerve centralnih banaka i danas imaju ulogu rezerve za krizne situacije [1].
Pouka za pojedince
Pitanja koja postavljaju centralne banke važe i za građane. Gde se zlato čuva, koliko je brzo dostupno i koliko se lako prodaje? Za pojedinca to znači standardne poluge i dukate poznate čistoće, uz uredna dokumenta. Dostupnost znači da je zlato na mestu kome verujete i do kog možete doći kada zatreba. Likvidnost znači da se poluga ili dukat lako prodaju, što je jednostavnije kada su standardne mase, sa očuvanim pakovanjem i otpremnicom. Po čemu se investiciono zlato razlikuje od nakita, objašnjavamo u posebnom tekstu o investicionom zlatu.
Šta ovo znači za vas
Ako ste se ikada pitali da li je vaše zlato bezbedno i dostupno kada zatreba, isto pitanje danas postavljaju i centralne banke. Razumemo tu potrebu za kontrolom, jer je smisao rezerve da bude tu u nevolji. Golden Space prodaje investiciono zlato čistoće 999,9, u polugama i pločicama od 0,5 g do 1.000 g i u zlatnim dukatima. Korisno je da unapred rešite tri stvari:
- Odlučite gde ćete zlato čuvati i ko ima pristup.
- Birajte standardne poluge, pločice ili dukate poznate mase i čistoće.
- Uz svaki komad sačuvajte otpremnicu i fiskalni račun.
Odgovore na pitanja koja kupci najčešće postavljaju naći ćete na stranici česta pitanja. Dobro organizovana rezerva je ona za koju znate gde je, šta je i kako je unovčiti.
KRATAK DOKUMENTARAC NA OVU TEMU:
Zašto sve više država vraća zlato iz Amerike?
Česta pitanja
Zašto centralne banke sele zlato iz Amerike?
Holandska centralna banka navela je rastuće geopolitičke nemire i potrebu za boljom spremnošću za krize [1]. Krišan Gopaul iz Svetskog saveta za zlato kaže da centralne banke odlučuju prema riziku čuvanja, fizičkoj dostupnosti i likvidnosti tržišta [1]. Zato se zlato ne vraća uvek kući, već i u London [1].Da li Francuska još drži zlato u Njujorku?
Ne. Francuska je svo svoje zlato iz Federalne rezervne banke Njujorka povukla između jula 2025. i januara 2026. godine [1]. Holandija je u međuvremenu preselila više od 78 tona iz Njujorka i sedam tona iz Kanade u London [1].Da li premeštanje zlata znači da će ga centralne banke prodati?
Ne. Prema Krišanu Gopaulu, višem analitičaru Svetskog saveta za zlato, premeštanje zlata ne znači da se centralne banke spremaju da ga prodaju [1]. Selidba menja mesto čuvanja, a ne količinu zlata u rezervama, pa sama po sebi ne povećava ponudu na tržištu.Koje zemlje su ranije vraćale zlato?
Nemačka je 2000. prebacila 930 tona iz Londona u Frankfurt, a između 2013. i 2017. još 674 tone iz Njujorka i Pariza [1]. Holandija je 2014. vratila 122,5 tona u Amsterdam, Austrija 90 tona iz Londona [1], a Venecuela 160 tona u periodu 2011–2012. [1].Izvori
- Fortune: Europe sent its gold to the U.S. for safekeeping during World War II. Central banks are now reshuffling their reserves for a new era of uncertainty, 18.10.2026.
- Kitco News: Dutch central bank moves 86 tonnes of gold from U.S., Canada to London, 02.09.2026.
- Gold API: Spot cene plemenitih metala (XAU/USD, XAG/USD), 19.10.2026.
- Evropska centralna banka: Euro foreign exchange reference rates, 19.10.2026.
- Yahoo Finance: Gold futures (GC=F), COMEX – istorijske cene, 19.10.2026.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet. Cene plemenitih metala se menjaju svakog dana; pre odluke o kupovini ili prodaji proverite aktuelnu cenu.
