Investiciono zlato nikad ne gubi
„Imamo investiciono zlato jer ne možemo da verujemo vladama“, predsednik Herbert Huver.
Ovaj citat, izgovoren 1933. godine, bio je još jedan Huverov savet koji je budući predsednik Ruzvelt ignorisao. Ubrzo nakon toga, Ruzvelt je doneo Hitan zakon o bankarstvu, koji je primorao sve Amerikance da svoje investiciono zlato i sertifikate konvertuju u američke dolare. Zatim je odmah devalvirao američki dolar.
Očajnički želeći da izleči deflaciju, Ruzvelt je, kao što znamo, isprobao višestruke proinflacione taktike. Da li je devalvacija valute bila uspešna? Ekonomisti i dalje raspravljaju o tome.
Kad se prebacimo na 1. avgust 2023., period smanjenja inflacije prema tvrđenju američke vlade, vidimo ovakve naslove: „Fič Rejtings je smanjio rejting državnog duga SAD“. U suštini, oni navode da SAD nastavljaju da izdaju dugove bez plana ili mogućnosti da se to zaustavi.
Prema Banci Amerike, a na osnovu procene Kongresne kancelarije za budžet, javni dug SAD će rasti za $5,2 milijarde svakog dana u narednih 10 godina.
Šta ovo znači? Koje su posledice?
Pa, treba prvo pogledati unazad i analizirati šta je bilo prošlog puta, ako se ikad to dogodilo.
Poslednji i jedini put kada je američki dug smanjen bio je 5. avgusta 2011. (Investiciono zlato je tada bilo na $2.461 za uncu). U to vreme, dug američke vlade iznosio je oko $13 triliona koji je brzo porastao tokom i nakon globalne finansijske krize.
Nedavno je USdebtclock.org pokazao da su SAD „u crvenom“ $33 triliona, što je preko $250.000 po poreskom obvezniku. U međuvremenu, Kongresna kancelarija za budžet projektuje brz rast u narednoj deceniji dok se sada svi zadužuju da plate kamate i socijalne programe.
Da li su SAD sada na prekretnici?
Nemoguće je znati, ali svakako vredi upravljati rizikom svog portfelja.
Smanjenje rejtinga ne znači da SAD neće da vrate svoje dugove. Dugovi se izdaju u dolarima a i ima puno štamparskih mašina. Difolt (neizmirivanje finansijskih obaveza prema bankama) navodno nije opcija. Ali smanjenje rejtinga, beskrajni budžetski, trgovinski i kapitalni deficiti dodatno povećavaju pretnju vladavini američkog dolara kao rezervne valute.
To je sve povoljno za investiciono zlato koje strpljivo čeka svoj trenutak.
BRIKS smanjuje zapadnu dominaciju
Neposredno posle pisanja ovog teksta, BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) se sastaje u Južnoj Africi da bi „smanjile zapadnu dominaciju“.
Oni više ne žele finansijske obaveze u dolarima i žele da se reše te odgovornosti. Ove nacije su već otprilike jednake G7 u BDP-u i brzo će ih nadmašiti kako se nove članice pridružuju (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indonezija). Hegemonija američkog dolara je najjači oblik zapadne dominacije.
Donošenje odluka o investicionom portfelju u ovakvim vremenima je teško. Ali pametno je da se i dalje gradi što je moguće raznovrsniji portfelj. Kao što se zna, većina tržišnih analitičara podržava investiciono zlato kao kritičnu komponentu ove diversifikacije, sada više nego ikada.
Investiciono zlato, u svoj svojoj jednostavnosti, razotkriva nedostatke dolara kao instrumenta štednje. Za razliku od duga bilo koje zemlje, zlato nije ničija obaveza i trebalo bi da pomogne u zaštiti portfelja od propasti valuta. Zlato je takođe retko (ne može da se štampa), može da se skladišti, transportuje i deli.
Šta zemlje BRIKS-a misle o zlatu?
Oni su veliki fanovi. Prema Svetskom savetu za zlato, Rusija, Kina i Indija su pet najvećih kupaca fizičkog zlata od 2010. Kupovina zlata centralnih banaka i dalje je jaka.
Kako je izvestio Svetski savet za zlato, potražnja centralnih banaka za zlatom u prvoj polovini 2023. godine završila je na 387 tona. To je najviše u istoriji, prema zvaničnim podacima. Ostaje da se vidi da li će ukupni iznosi za 2023. godinu premašiti rekordni nivo kupovine zlata centralnih banaka iz 2022. godine (preko 1.000 tona).
Ta kupovina je svakako povezana sa činjenicom da je udeo američkih dolara u centralnim bankama pao sa preko 70% u 2000. godini na ispod 60% danas. Ti podaci su rezultat analize Alpine Macro-a koji je nezavisna globalna kompanija za istraživanje investicija.
Odluke o bilansima centralnih banaka se ne menjaju naprasno. Dakle, sada se dešavaju dugoročne promene u političkom kursu banaka.
Federalne rezerve nastavljaju sa politikom održavanja viših stopa. Realne stope su najviše u poslednjih 14 godina. Možda bi mogao i da se vidi kratak zaokret u trendu inflacije usled nedavne jačine tržišta energetike.
Sve ovo ohrabruje investitore da kupuju investiciono zlato dok je cena u padu, jer se pokazalo da ovaj metal brzo počne bikovski trend kada dođe pravi trenutak.
