Priča o zlatu

Zlato je hemijski element sa oznakom Au u periodnom sistemu i sa atomskim brojem 79. Metali su najteži elementi, a zlato je najteže zbog njegove gustine i teških atoma. Njegova tegljivost i kovnost su takođe veliki jer se od 1 grama zlata izvuče žica dužine 3 km.

Okeani su najveći rezervoari zlata na Zemlji jer sadrže otprilike osam puta toliko zlata koliko je do sada izrudareno. Korišćenje ovog zlata je za sada neizvodljivo jer je njegovo rudarenje neisplativo. Zlatna ruda je uglavnom u zemaljskom jezgru – i pretpostavlja se da je ima otprilike 1.6 kvadriliona tona, količina koja bi mogla da obmota celu planetu Zemlju.

Postoje neki dokazi iz Vredefort kratera u Južnoj Africi koji ukazuju na to da je većina zlata stigla meteoritima koji su padali na Zemlju tokom njenog formiranja.

‘Zlatni’ kvalitet zlata

Zlato je hemijski neaktivno i jako je otporno na hemijska dejstva. Samo Carska voda (Aqua regia) može da ga rastopi. To je smeša jedne zapremine koncentrovane azotne kiseline i tri zapremine koncentrovane hlorovodonične kiseline. Ova smeša se prvenstveno koristi da se proizvede elektrolit za prečišćavanje zlata do najveće čistoće (99.99%). Zlato ne rđa, dovoljno je mekano da se lako obrađuje, legira se sa mnogim drugim metalima i može da se topi i lije u veoma detaljne oblike. Ono se reciklira i ponovo koristi.

Čisto zlato je uvek žute boje. Sve druge boje kao što su roze, zeleno ili belo, su rezultat mešanja sa drugim metalima. Kad se pomeša sa 5-30% srebra onda postaje jarko žute boje. Sa 30-50% srebra postaje zelenkasto žute boje, a sa 50% i više dobijamo takozvano “belo zlato”.

Zlato mešano sa 5% bakra dobija crvenkastu boju, a sa 30% bakra dobija bakarni ton.

Elektrum je prirodna legura zlata i srebra sa 20% srebra, po pisanju Plinija Starijeg u njegovoj knjizi „Naturalis historia“. Stari Egipćani su zlato mešali sa znatnom količinom srebra. Opisi procesa drobljenja kvarca i prečišćavanja zlata nađeni su u egipatskim grobnicama, oko 2500. godine p.n.e.

Karat ili Carat?

“Karat” označava količinu zlata u nekoj leguri, dok “carat” označava jedinicu težine (200 miligrama) koja se koristi za merenje dragog kamenja.

• 24-karatno zlato je 100% zlato
• 18-karatno zlato je 75% zlato
• 14-karatno zlato je 58% zlato
• 12-karatno zlato je 50% zlato
• 9-karatno zlato je 37.5% zlato

Upotreba zlata

Nakit: Od 50-80% novog zlata se svake godine koristi za nakit. Indija je najveći potrošač zlatnog nakita. Indijke su vlasnice 18.000 tona zlata što otprilike vredi $329 milijardi. Za poređenje, svetske zlatne rezerve iznoze $950 milijardi. Nakit u južnoj Aziji ima veću čistoću zlata od 22 karata (evropsko i zapadno zlato je 18 ili 14 karata čistoće).

https://unsplash.com/s/photos/indian-jewelry

Industrija: Oko 12% zlata godišnje se koristi u elektronici, medicini i zubnoj protetici. Električni uređaji rade na niski napon/struju koja može lako da se prekine usled korozije ili mrlja na spojevima. Zbog svoje izuzetne električne provodljivosti i svoje otpornosti na koroziju, mala količina zlata se koristi u svim sofisticiranim elektronskim uređajima.

Investicije: Oko 10% zlata godišnje se koristi za investicije, za kovani novac i poluge. Zlato važi za prvu svetsku valutu, jer nekada su sve valute bile vezane za cenu zlata.

Svemirska i vazduhoplovna industrija: Sva oprema za svemir koristi zlato jer zlato ima najveću otpornost na agresivne medije. Jezgro zlata ima veliki presek hvatanja neutrona, a njegova sposobnost da reflektuje infracrvene zrake je blizu 100%. U nekim NASA-inim teleskopima ogledala su premazana slojem zlata. Vizir na šlemovima astronauta je takođe premazan tankim slojem zlata (0.00005 milimetara) da bi smanjio odsjaj i toplinu sunčeve svetlosti. https://www.hippopx.com/en/cosmonaut-space-suit-cosmonaut-astronaut-technology-technical-achievement-soviet-union-visor-399755

Hemija: Stotinama godina su alhemičari pokušavali da proizvedu zlato pretvarajući obične metalem, a koristeći „kamen mudrosti“. Prvi pokušaji su se desili u Kini negde u četrvrtom veku p.n.e., pa zatim u Grčkoj postavljajući tako temelje za modernu hemiju. U hemijskoj industriji zlato se uglavnom koristi za oblaganje čeličnih cevi namenjenih za transport agresivnih materija.

Zdravlje: Zlato se koristi u protetici već više od 3.000 godina. Poznato je da su Etrurci u 7. veku p.n.e pravili proteze sa životinjskim zubima povezanim zlatnom žicom.  Zlato se zatim koristi za lečenje mnogih bolesti kao što su tuberkuloza, reumatoidni artritis itd. Postoje medicinski preparati koji sadrže soli zlata za različite svrhe. Jedan francuski doktor je otkrio da zlato ima antiinflamatorna svojstva. Urađena su istraživanja za dejstvo zlata na lečenje nekih rakova, Alzhajmerove bolesti, nervne osetljivosti i starenja.

Ljudi piju napitke sa zlatom od 16. veka kad je Paracelzus, ‘otac moderne toksikologije’, prvi počeo da koristi minerale u medicini. U isto vreme u nekim zemljama Evrope postalo je jako popularno korišćenje zlatnih listića u hrani pa je bilo zakonom ograničeno koliko je smelo da se pojede da se ne bi iscrpile zlatne zalihe.