Centralne banke i investiciono zlato
Investiciono zlato je oduvek bilo važan deo deviznih rezervi nacija širom sveta. Međutim, 2022. godina bila je svedok najvećeg nivoa kupovine od strane centralnih banaka usred geopolitičke neizvesnosti i visoke inflacije. U 2022. kupljeno je 1.136 tona zlata, što je porast od 150% u odnosu na isti period pretprošle godine. U 2021, centralne banke su akumulirale oko 82% više zlata od onog što su držale u 2020.
Grafikon: U 2022. kupovina zlata centralnih banaka druga po količini u istoriji
Evo pregleda pet zemalja koje su predvodile kupovinu zlata i koje su činile 28,45% ukupne kupovine na osnovu podataka Svetskog saveta za zlato.
Turska je dosta pazarila
Centralna banka Turske kupila je 147,6 tona zlata tokom 2022. godine, što je čini najvećim kupcem zlata. Turska ima 541,8 tona zlatnih rezervi, i na 11. mestu je u svetu. Tokom 2017, 2018. i 2019. godine, Turska je bila drugi najveći kupac zlata, a postala je četvrti najveći kupac u 2020. Procenat zlatnih rezervi zemlje u milionima u njenim ukupnim rezervama porastao je sa 9,07% u 2017. na 27,60% do kraja 2022. Zemlja je podsticala mobilizaciju zaliha zlata u privatnim rukama u finansijski sistem.
Turska je među najvećim proizvođačima zlatnog nakita na svetu. Svetska banka klasifikuje Tursku kao naciju sa višim srednjim prihodima. Indeks potrošačkih cena u Turskoj je iznosio 48,69% godišnje u januaru 2022, prema izveštaju Turskog statističkog instituta. Do maja je porastao na 73,5% i dostigao 85,51% u oktobru. Potrošački indeks je bio 64,27% u decembru i prijavljen kao 50,51% godišnje u martu 2023. Tokom prvog kvartala 2023, centralna banka je kupila dodatnih 45,5 tona.
Kina nastavlja kupovinu
Narodna banka Kine ima šeste po veličini zlatne rezerve na svetu. Međutim, njene zlatne rezerve od 2010,51 tone na kraju 2022. godine činile su samo 3,55% njenih ukupnih rezervi, koje su najveće na svetu.
Kina je tokom 2022. godine objavila dva povećanja zlatnih rezervi tokom novembra i decembra od ukupno 62,21 tone. To je čini drugim najvećim kupcem zlata u godini. Čak i tokom prvog kvartala 2023., Kina je dodala 39,8 tona kako bi dodatno povećala svoje investiciono zlato.
Kupovina zlata od strane kineske centralne banke dolazi nakon skoro tri godine pauze kada je kupljeno 95,8 tona zlata. Između 2002. i 2019. Kina je akumulirala 1.448 tona zlata. U 2015. Državna uprava za devize naznačila je da „smatra zlato kao sredstvo sa višestrukim funkcijama koje bi moglo da bude od koristi za učinak portfelja rezervi“. Kina je najveći potrošač i proizvođač zlata na svetu.
Cene zlata su porasle za 9% u kineskim juanim (RMB) 2022. godine., dok je investiciono zlato ostalo nepromenjeno na 0,4% u američkim dolarima.
Egipat debituje među prvih pet
Egipat je bio jedan od pet najvećih kupaca zlata u 2022. Kupovina 44,41 tone zlata označava debi Egipta na listi prvih pet kupaca za godinu dana. Ovaj dodatak je podigao procenat zlatnih rezervi sa 11,81% u 2021. na 22,89% u 2022. Egipat je ekonomija sa nižim srednjim dohotkom prema klasifikaciji Svetske banke i zauzima 32. mesto u pogledu zlata sa 125,32 tone zlata.
Centralna banka Egipta kupuje zlato od 2017. godine, što je do 2021. iznosilo 5,1 tonu. Rat između Rusije i Ukrajine razotrkio je ranjivost egipatskih finansija, što je rezultiralo naglom devalvacijom njegove valute. Devizne rezerve su počele da se iscrpljuju dok je inflacija rasla. Sve ovo je podstaklo potražnju za sigurnim utočištem i zaštitom od inflacije.
Godišnja potražnja za zlatom bila je 83% u 2022. Egipatska vlada radi na povećanju istraživanja i proizvodnje na svim rudarskim lokacijama. To će da pomogne u stvaranju i povećanju zlata za izvoz, kao i da poveća domaće rezerve.
Katar se pridružuje Egiptu kako bi pokazao da je region Bliskog istoka aktivan u kupovini zlata
Katar je kupio 35,02 tone zlata tokom 2022. Ovo je bio četvrti put od 2001. da se Katar svrstao među prvih pet kupaca zlata tokom godine. Katar sada u svojim rezervama drži ukupno 91,75 tona zlata, što je ekvivalentno 11,64% ukupnih rezervi.
Država Katar je najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa. Katar poseduje treću po veličini poznatu rezervu prirodnog gasa na svetu posle Rusije i Irana.
Uzbekistan
Sa kupovinom od 33,9 tona zlata tokom 2022. Uzbekistan je bio peti najveći kupac za ovu godinu. Na kraju 2022. zemlja je držala 385,94 tone zlatnih rezervi, 13. po veličini u svetu. Njegove zlatne rezerve čine 64,51% ukupnih rezervi.
Uzbekistan je jedan od vodećih proivođača zlata u svetu, i proizvodi oko 100 tona godišnje. Uprkos tome što je proizvođač zlata, Centralna banka Uzbekistana drži oko 60% svojih deviznih rezervi u zlatu.
Kupovina se nastavlja
Čini se da centralne banke imaju pozitivni stav prema zlatu. Turska i Kina su izvršile dodatne kupovine u prvom kvartalu 2023. Međutim, dalje ulaganje u investiciono zlato svakako će da zavisi od razvoja geopolitičkog scenarija, nove inflacije i ekonomskog rasta.
