Cene zlata i usporavanje recesije

Taman kad su trgovci bikovi dogurali cene zlata do $1.975, nakon odluke  Fed-a o kamatnoj stopi, zlato je počelo da pada 2. februara. Iznenadni porast cena zlata je pokrenulo trgovce medvede da započnu rasprodaju u četvrtak i petak.

Tržišta zlata su pokušala da se oporave tokom nedelje trgovanja, ali su onda u petak bila potpuno slomljena izveštajem sa tržišta rada. Nezaposlenost je pala na 3,4% što je najniži nivo u 53 godine. To prkosi prognozama o recesiji dodajući pritisak na Fed da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa.

Porast zapošljavanja dolazi uprkos znacima recesije u delovima privrede i nizu otpuštanja visokog profila u tehnološkom i logističkom sektoru. To je isto uprkos naporima Federalnih rezervi da oslabi tržište rada agresivnim podizanjem kamatnih stopa.

Sve gore navedeno je gurnulo zlato ispod $1.890.

Ovaj strmi pad u cenama zlata ukazuje na to da strah od recesije polako nestaje. Ekonomski podaci navodno ukazuju na to da je dalji oporavak verovatan ove godine.

Ovonedeljni nivo zatvaranja tržišta će nesumnjivo definisati dalji trend kretanja cena i mogao bi da dobije dalju potvrdu na prvoj trgovačkoj sesiji naredne nedelje.

Grafikon: Nedeljni tehnički pregled cena

Izvor grafikona: uk.investing.com

Tehnička analiza cene zlata

Trgovci bikovi nisu uspeli da doguraju cene do $2.000, ali to ne znači da taj pokušaj neće da se ponovi u skoroj budućnosti. Međutim, izgleda da tržište još uvek nije spremno za taj nivo. U stvari, način na koji se zatvorilo ovonedeljno trgovanje sugeriše da ima još prostora za prodaju.

Američki dolar je ojačao u petak, jer je broj radnih mesta u izveštaju o tržištu rada bio mnogo veći nego što se očekivalo. Ostaje da se vidi da li će to imati trajni efekat ili ne. 

Međutim, očekuje se da će se cena zlata kretati oko $1.840 tokom sledeće dve nedelje. Ako se prodaja i dalje nastavi, postoji mogućnost da se cene spuste čak do nivoa od $1.700. 

Šta se u stvari desilo?

Čini se da su dva povezana faktora doprinela porastu cene zlata. 

Prvo, tržište je zaključilo da bi Fed mogao da pokaže uzdržanost u pogledu povećanja kamatnih stopa. Pretpostavili su da će možda Fed morati da počne da smanjuje stope krajem 2023. Do januara, fjučersi su bili cenjeni na osnovu eventualnog smanjenja stopa od 200 baznih poena počevši od druge polovine 2023. Kako su tržišta počela da uključuju smanjenje stopa u cenu, zlato je krenulo da raste.

Drugi faktor koji je pomogao da se zlato oporavi je američki dolar. Fed je nadmašio druge centralne banke u pooštravanju politike sredinom 2022. Ovo je dovelo do porasta američkog dolara u odnosu na evro, jen, funtu i zlato. 

Međutim, Fed je signalizirao sporiji tempo povećanja kamatnih stopa u K4 (četvrtom kvartalu),  a druge centralne banke su ubrzale tempo zaoštravanja. Tako je američki dolar počeo da se rasprodaje u odnosu na druge valute. 

Slabiji dolar ima tendenciju da podstakne cene zlata koje su pokazale ustaljenu negativnu korelaciju sa indeksom dolara tokom protekle decenije.

Da li cene zlata mogu uskoro opet da dostignu nivo ili pređu $2.000?

To zavisi od dva faktora:

1. Da li će Fed stvarno da smanji stope za 200 baznih poena ili više do kraja ove godine. Ili će veća inflacija od očekivane, ili veći rast sprečiti ublažavanje politike.
2. Da li će dolar nastaviti da se rasprodaje u odnosu na druge valute ili će dolar da se oporavi.

Očekuje se da će Federalne rezerve oprezno da odreaguju na izveštaje sa tržišta rada. Ipak, niska stopa nezaposlenosti, i rast prosečne zarade bi trebalo da zadrže povećanje stope na 25 baznih poena na sastanku 22. marta.

S druge strane, ako inflacija bude veća od očekivane, to bi moglo da spreči Fed da snizi stope toliko koliko su tržišta ugradila u cene zlata.