ZlatoFinansijska kriza

Zašto je dolar jak i zašto je to problem

0 / 5 Ukupno: 0

Tradicionalno pozitivan učinak investicionog zlata u inflatornom okruženju sa rastućim stopama ometa snaga američkog dolara. Analitičari su pretpostavljali da će zlato da poraste kada inflacija poraste, ali to se nije desilo do sada. 

Niko, izgleda, ne voli dolar. Međutim, investitori ne vole ni alternative. Ta odbojnost samo raste. DXY, indeks dolara, je na 20-godišnjem maksimumu (grafikon 1). Među najslabijim valutama sada u odnosu na dolar su funta, evro i jen (grafikon 2).

Grafikon 1 – Indeks dolara                                                                      Grafikon 2 – Dolar i druge valute

                                                 

Izvor: The Economist

Svaki novi trzaj dolara naviše izaziva postavljanje novih pitanja. 

 

Prvo, šta ga pokreće? 

Veliki deo nedavnog porasta odražava razlike u monetarnoj politici. Tokom ove godine, Federalne rezerve su postale odlučnije da se izbore sa inflacijom. Serija povećanja kamatnih stopa od tada pretvorila je dolar u valutu sa visokim prinosom. Visoke kamatne stope privlače globalni kapital, koji je zauzvrat podigao dolar.

Dolar je, pored investicionog zlata i srebra, takođe utočište u teškim vremenima. Uplašeni investitori teže da posežu za ovom valutom. Visoke cene nafte i gasa su generalno loše za uvoznike energije, kao što je Evropa. Ali, loše su i za izvoznike energije, kao što je Amerika. Nekoliko valuta koje su ove godine održale korak sa dolarom ili ga nadmašile obično su one u zemljama koje proizvode energiju.

Ukratko, dolar je glavna valuta uglavnom zato što se Amerika pokazala kao pouzdan izvor ekonomskog rasta. To je sada posebno tačno. Evropa se bliži recesiji. Indeks menadžera nabavke koji se pažljivo prati ukazuje na to da se ekonomija evrozone smanjila u avgustu.

 

Usporavanje ekonomije u Aziji

Slabije se govori o tome da i Azija gubi snagu. Umanjen izvoz je velika briga za kinesku ekonomiju. Tu ekonomsku vitalnost je narušila uspavana trgovina i stroga politika protiv kovida u zemlji.

Slabost Kine je očigledna širom Azije. Industrijska proizvodnja je naglo pala u Južnoj Koreji, Tajvanu i Japanu u julu. Narudžbine za izvoz su se smanjile. Visoki troškovi energije isto otežavaju stanje. Valute ovih zemalja su oslabile u odnosu na dolar. U Japanu, gde se centralna banka zaglavila sa niskim kamatnim stopama, vlasti su nagovestile da bi mogle da intervenišu da zaustave pad jena. U Kini je obnovljena akcija podrške juanu.

Dakle, da li je dolar sada problem? U principu, njegova snaga je lek za neuravnotežen globalni rast. On daje evropskim i azijskim izvoznicima prednost u odnosu na domaće proizvođače na jačem američkom tržištu.

Međutim, u praksi jak dolar pogoršava stvari. On pritiska globalne kredite jer se zemlje i kompanije izvan američkih granica zadužuju u dolarima. Dakle, kada dolar raste, postaje skuplje da se vraćaju dugovi iz prihoda u lokalnoj valuti. Za mnoge privrede u razvoju, viša cena zaduživanja u dolarima nadmašuje povećanje izvoza koji dobijaju od slabije valute.

Snaga dolara možda nije blagodat ni za bogate zemlje. Izvoznici u Evropi su opterećeni energetskim poremećajima, pa ne mogu u potpunosti da iskoriste konkurentsku prednost povoljnog kursa.

 

Da li će dolar ikada da oslabi? 

Za to moraju da budu ispunjena tri uslova. 

Prvo, jaz u globalnom rastu mora da se smanji. Sinhronizovani pad ekonomskog rasta u svim regionima sveta je pokrenuo naklonost ka bezbednosti dolara (iako bi jen mogao da dobije na snazi). Dakle, ono što je potrebno je da se poboljšaju izgledi za rast van Amerike. 

Drugi uslov je brzo smanjenje pritisaka na cene i plate u Americi. Ovo bi omogućilo Fed-u da ublaži monetarnu politiku zatezanja, povlačeći određenu podršku prinosa od dolara. 

Treći uslov je vezan za prva dva: za slabiji dolar potrebna je neka vrsta dobrih vesti o globalnoj energiji. U odsustvu toga, teško je moguće da će Evropa da zatvori jaz u rastu sa Amerikom.

Čini se da nijedan od ovih uslova neće uskoro da bude ispunjen. Dok to ne bude, dolar će ostati moćan – ali samo zato što su jen, evro i ostale valute tako slabi.

 

Šta je sa investicionim zlatom?

Iako je u petak cena investicionog zlata porasla za 0,5% na $1.716,30 po unci, investitori ipak čekaju američke podatke o inflaciji za avgust početkom sledeće nedelje. Očekuje se opet veliko povećanje kamatnih stopa.

U isto vreme je indeks američkog dolara naglo pao preko noći što je podržalo tržišta zlata i srebra. 

Međutim, ako potrošačke cene u izveštaju budu više nego što se očekivalo, pritisak prodaje na investiciono zlato bi mogao da bude usmeren ka nivou od $1.680. Oštro usporavanje povećanja cena bi moglo da obezbedi samo skroman podsticaj za zlato i srebro.

 

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *