Reciklaža zlata – ekološka alternativa

goldenspace 24 jula, 202230 avgusta, 2022 0 Comments

0 / 5 Ukupno: 0

Zlato je jedan od najređih elemenata na zemlji, a iskopavanje ovog plemenitog metala je izuzetno skupo. Potražnja za zlatom je, međutim, stalno rasla poslednjih decenija. Od oko 200.000 tona u opticaju širom sveta danas, u obliku nakita ili zlatnih poluga, 75% zlata je iskopano od 1950. godine. Trenutna stopa proizvodnje zlata je 3.000 do 3.500 tona godišnje. Prema izveštaju Geološkog zavoda SAD za 2019. godinu, preostale zemaljske rezerve zlata će verovatno biti iscrpljene u narednih 15 godina. Zato je reciklaža zlata sve važnija.

Postoje i dalji razlozi zašto reciklaža zlata postaje važna. Ekološki otisak tradicionalnog iskopavanja zlata je ogroman. On opterećuje životnu sredinu i ugrožava je upotrebom visoko toksičnih supstanci kao što su cijanid i živa. Tu je i ogromna potrošnja energije i rezultirajuća emisija ugljenika.

Udeo recikliranog zlata u ukupnoj proizvodnji je u sporom, ali stalnom porastu dugi niz godina. Sada ono čini više od četvrtine godišnje ponude na svetskom tržištu. U poslednje tri godine, udeo recikliranog zlata u ukupnoj ponudi bio između 25,3% i 27,3%. Najviši nivo je dostigao 2009. godine od 42%. Međutim, ovaj razvoj nije sasvim linearan, jer reciklaža zlata u velikoj meri zavisi od njegove cene. Investitori prodaju svoje zlato zbog potrebe za većom likvidnošću nakon finansijske krize. Oni takođe prodaju svoje zlato kada je cena zlata visoka. Znači, spremnost investitora da prodaju zlato koje može da se reciklira je ključan za udeo recikliranog zlata na globalnom tržištu.

Neiskorišćeno čisto zlato – urbano rudarenje

Zlatni nakit, zubno zlato i zlato iz industrijskih postrojenja se danas u potpunosti reciklira. Međutim, samo oko 15% zlata dobijenog iz takozvanog elektronskog otpada se vraća na tržište. Na primer, od reciklaže 40 pametnih telefona može da se dobije ista količina čistog zlata kao iz jedne tone zlatne rude. Jedna tona PC štampanih ploča sadrži više od 100 grama zlata. Oko 440 tona zlata je trenutno ugrađeno u automobilske delove 260.000 vozila širom Evrope. Vrlo mali broj njih ulazi u krug reciklaže kada dođe vreme za njihovo rasklapanje. Prema portalu gold.info , vrednost ovog zlata je otprilike 3,7 milijardi evra. Ono ostaje neiskorišćeno i rutinski se šalje u zemlje u razvoju kao bezvredni elektronski otpad.

Zašto je onda ovaj potencijal u velikoj meri ostao neiskorišćen? Uostalom, reciklaža ovog zlata mogla bi da učini industrijalizovane zemlje sa ograničenim nalazištima zlata manje zavisnim od većih proizvođača zlata. Prvo, to je zbog relativno visokih troškova reciklaže elektronskog otpada. S druge strane, to je zbog nedostatka održivosti. Dok je proces vađenja zlata iz pametnih telefona i računara potpuno bez toksina, on ipak troši ogromnu količinu energije. To dovodi do visokih emisija ugljenika, a time i do nepovoljnijeg ekološkog rezultata.

Da li je uopšte moguća proizvodnja ekološkog zlata od e-otpada? To će se sigurno desiti u budućnosti kroz inovativne pristupe koji smanjuju potrošnju energije u urbanom rudarenju. Recimo, umesto topljenja štampanih ploča iz pametnih telefona i računara, zlato se može izvući mikrobima. Prema informacijama koje je objavio Brain Biotechnology AG, proći će neko vreme pre nego što se ovaj metod primeni na sve oblike elektronskog otpada. On naime zahteva, između ostalog, velike modifikacije postojećih struktura za reciklažu.

Ekološki otisak zlata se poslednjih godina značajno smanjio. Pored ekološki prihvatljivijih metoda rudarenja, reciklaža zlata je ono što plemeniti metal čini ,,zelenijim“. Ovaj trend će rasti kako se dalje istražuju mogućnosti urbanog rudarstva. Ovo je važno iz ekoloških razloga. Međutim, uzimaju se u obzir i želje sve većeg broja investitora koji nastoje da ulažu u održivo zlato.

Foto izvor: https://news.nus.edu.sg/recovering-precious-metals-from-e-waste/