Zlato – novo ležište u Srbiji

Novootkriveno zlato u Srbiji, nažalost, ne pripada Srbiji. Novi Zakon o rudarstvu povezuje istražno i eksploataciono pravo. 

Kompanija koja vrši istraživanje ima prednost kod prodaje rudnika, odnosno daljeg iskopavanja. Srbija samo ubira pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.

Kanadska rudarska kompanija

Zlato – novo ležište u Srbiji

Kanadska kompanija za istraživanja minerala Dundee Precious Metals Inc, DPM, je saopštila da je otkrila nalazišta zlata visokog kvaliteta na mestu Čoka Rakita, u istočnoj Srbiji. Sadržaj zlata je do 63,6 grama po toni.

Preliminarni rezultati metalurškog ispitivanja pokazuju da mineralizovani materijal proizvodi koncentrat čistog zlata, sa ukupnom iskoriščenošću zlata većom od 93%, naveo je DPM u saopštenju ranije ove nedelje.

„Otkriće visokokvalitetnog ležišta u neposrednoj blizini našeg Timočkog projekta zlata je uzbudljiv razvoj celokupnog imovinskog paketa. Naše aktivnosti u Srbiji će se sada fokusirati na istraživanja u Čoka Rakiti dok nastavljamo da procenjujemo potencijal mineralnih resursa ovog novog otkrića“, rekao je David Rae, generalni direktor DPM-a.

„Potencijalne rezerve su važne po kapacitetu rude zlata, što bi u budućnosti moglo da bude od velikog značaja za privredu cele zemlje, a posebno istočne Srbije“, rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović u saopštenju Vlade.

Projekat je još u fazi istraživanja, a neophodna su dalja bušenja kako bi se proverila količina raspoloživih resursa i rezervi.

Procenjuje se da DPM-ov projekat zlata u Timoku košta 211 miliona dolara (195,2 miliona evra), a očekuje se da će proizvesti zlato u količini od oko 547.000 zlatnih unci tokom osmogodišnjeg veka trajanja rudnika.

DPM trenutno radi na projektima u Bugarskoj, Namibiji, Ekvadoru i Srbiji.

Zlato – novo ležište u Srbiji – Mapa nalazišta zlata u Čoki Rakiti (izvor DPM)

Zašto strane kompanije?

Jednostavno rečeno, Srbiji nedostaju finansije i oprema.

Trenutno u Srbiji u istraživanjima učestvuju 25 stranih kompanija a u to se ulažu desetine miliona dolara. Navodno je prošle godine uloženo preko 60 miliona dolara.

Srbija angažuje strane kompanije jer su istraživanja skupa i dugo traju. Zatim, pre početka rudarenja, predstoje godine analiza i proračuna da se utvrdi da li je projekat isplativ.

Takođe, tokom rudarenja, tehnologija za odvajanje rude je skupa. A prednost zapadnih firmi je to što one primenjuju standarde o zaštiti životne sredine i o žaštiti pri radu.

Neiskorišćeno rudno bogatstvo Srbije je procenjeno na 300 milijardi dolara a po količini zlatnih resursa Srbija je na 58. mestu u svetu.

Zakon o pravu korišćenja eksploatisane rude

Elem, Srbija je propisima omogućila stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu srpsko zlato, u nadi da će rudnom rentom da ostvare neku dobit. Dobrobit bi bila i u zapošljavanju naše radne snage.

Od ove eksploatacije, Srbija bi ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.

Problem je što naši zakoni ne sprečavaju da strane firme iznose to zlato iz zemlje. Novi Zakon o rudarstvu povezuje istražno i eksploataciono pravo. Naime, kompanija koja vrši istraživanje ima prednost kod prodaje rudnika, odnosno daljeg iskopavanja. Dakle, iskopana ruda ide stranim kompanijama!

Zlatne rezerve Srbije

Srbija je inače značajno povećala rezerve zlata u poslednje dve godine. Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, zlatne rezerve Srbije od 38,1 tonu čine je vodećom balkanskom ekonomijom po zlatnim rezervama i 54. u svetu.

Nalazišta zlata u Srbiji se nalaze na istoku zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.

Prema trenutnoj proizvodnji zlata, Srbija se nalazi na 76. mestu u svetu.