Zlato

Cene zlata i bankarska kriza u SAD

4.7 / 5 Ukupno: 3

Cene zlata i bankarska kriza u SAD, zlatni bikovi su se ponovo pokrenuli u ponedeljak. Ponadali su se da će kratkoročni podsticaj zbog propasti velike kripto banke biti pretočen u dugoročniji rast za cene zlata.

Spot cena zlata je snažno porasla u ponedeljak nakon što su američki regulatori doneli niz hitnih mera nakon propasti par banaka. Zlato je završilo na $1.913,24 za uncu, dobivši 4,5% od zatvaranja 9. marta. Cena je dostigla najviši nivo do sada u 2023. posle nivoa od $1.959,60 2. februara.

Porast su podstakli investitori koji su kupovali fondove kojima se trguje na berzi (ETF-ovi). Na primer, fond SPDR Gold Trast je izvestio da je njegov udeo u ponedeljak porastao za 1,31% na 913,27 tona sa 901,42 tone 10. marta.

Ovo je ekvivalentno 29,03 miliona unci. Međutim, fondovi SPDR-a su bili u opadajućem trendu od aprila prošle godine, kad su dostigli maksimum od 35,58 miliona unci. SPDR Gold Trast je drugi po veličini zlatni fond kojim se trguje na berzi. 

Međutim, cene zlata su u utorak oslabile, usporavajući njihov oštar rast izazvan bankarskom krizom u SAD. Dolar se oporavljao, dok su trgovci pozicionirali podatke o inflaciji koji bi takođe mogli da utiču na strategiju kamatnih stopa Fed-a.

Spot cena zlata je pala za 0,5% na $1.903,20 po unci.

Zabrinutost za širu finansijsku krizu

Šire pitanje za tržište zlata je da li će zabrinutost za širu krizu na američkim finansijskim tržištima trajati, ili će akcije Fed-a i potez predsednika Bajdena da ublaže strahove.

Čak i ako se tržište uveri da je problem ograničen na dve propale banke, mogu da postoje pozitivne implikacije za cenu zlata.

Svaki nagoveštaj da će Fed ublažiti svoje trenutno pooštravanje monetarne politike verovatno će biti dugoročno pozitivan za zlato. To je posebno moguće ako se to dogodi pre nego što tržište bude uvereno da je visoka inflacija ukroćena.

Za sada se čini da zlato ponovo ispunjava svoju tradicionalnu ulogu sigurnog utočišta protiv nestabilnosti i rizika. Međutim, verovatno je prerano da se vidi da li će trenutna kupovina da se nastavi.

Bez obzira na to, posledice kolapsa banaka su pozitivne za cene zlata, koje su već podržane od drugih bikovskih faktora.   

Grafikon: Prikaz globalne potražnje za zlatom 2022. po segmentima

Cene zlata i bankarska kriza u SAD

Kina i Indija – potražnja za zlatom

Najvažniji među tim faktorima je očekivanje da će se fizička potražnja oporaviti u Kini, tradicionalno najvećem svetskom potrošaču ovog plemenitog metala.

Kineska ekonomija se oporavlja od stroge politike koja je vođena tokom pandemije. Ta politika je prošle godine usporila ekonomski rast. Sada u Kini postoji i određena potražnja za zlatnim nakitom, zlatnim polugama i kovanim novčićima koja pomaže rastu potražnje.

Potražnja za zlatnim nakitom u Kini je pala za 14 odsto, ili 101 tonu, na 598,3 tone u 2022, prema podacima Svetskog saveta za zlato. To znači da je kineska potražnja za nakitom pala ispod one u Indiji, koja je 2022. imala potražnju od 600,4 tone. To je pad od 2% u odnosu na prethodnu godinu.

Ovo je bio prvi put od 2011. da je potražnja za nakitom u Indiji premašila kinesku. To ukazuje na to da postoji potencijal za pozitivna kretanja na tržištu ukoliko se ostvare očekivanja za oporavak kineske ekonomije.

Izgledi za Indiju su takođe prilično optimistični jer njihova ekonomija nastavlja da raste i jača. Očekuje se da će bruto domaći proizvod porasti za 7% u tekućoj fiskalnoj godini 2022-23 koja se završava 31. marta.

Kina i Indija igraju ogromnu ulogu na tržištu zlatnog nakita, čineći oko dve trećine ukupnog svetskog zlata 2022. godine. Sledeće najveće tržište su SAD, koje su prošle godine imale potražnju za nakitom od 143,7 tona.    

Kupovina od strane centralnih banaka, koja je porasla za visokih 152% u 2022. na 1.135,7 tona, je pozitivan stimulans za zlato.

Teško je predvideti da li će se ovaj trend nastaviti, s obzirom na to da neki od najvećih igrača na ovom prostoru, poput Kine i Rusije, drže svoje planove u tajnosti.

Uslovi za uzlazni trend cene zlata 

Bankarska kriza je imala značajan uticaj na globalno tržište i cene zlata. U vremenima neizvesnosti i nestabilnosti, investitori obično traže utočište u zlatu kao sigurnoj luci. Kao rezultat toga, cene zlata su se povećale u periodima krize. Sve u svemu, rizici za zlato ostaju mali pod pretpostavkom da investitori ostanu okrenuti zlatu kao zaštiti od rizika i inflacije. Takođe, biće pozitivno za cene zlata ako Kina i Indija nastave da povećavaju svoju fizičku potražnju, a i ako se kupovina centralnih banaka nastavi istim tempom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *