Kripto nasuprot zlatu: Potraga za sigurnim utočištem

Autor: Džon Plender, kolumnista Fajnanšal Tajms

Zlato i dalje predstavlja idealno sredstvo za akumulaciju kapitala. Čak štaviše, ugled bitkoina kao sigurnog utočišta je poljuljan na početku ukrajinske krize. Tada je on oslabio, a zlato je ojačalo. Danas je cena zlata još uvek visoka dok je bitkoin ispod njegovog rekorda prošlog novembra.

Kripto valute imaju interesantnu prednost u blokčejn tehnologiji koja ima potencijal da transformiše industriju finansijskih usluga kroz decentralizaciju finansija. Mnogi kapitalisti su pokrenuli kripto fondove jer žele da podrže ovu novu tehnologiju. 9A postoji i dodatni problem povezivanja sa kriminalom i sa pranjem novca. U tome su bitkoini i zlato slični.

Ograničena ponuda

Zlato i bitkoini privlače investitore zbog ograničenosti tih resursa.  Naime, svo izrudareno zlato iznosi ne više od 200.000 metričkih tona, prema podacima Svetskog Saveta za Zlato. Takođe, proces kojim bi se povećale zalihe zlata je veoma skup i težak, za razliku od papirnog novca.

Isto je i sa bitkoinom koji ima ograničenu ponudu od oko 21 milion novčića koji su pohranjeni u blokčejnu. Ta količina je obećana od strane fiktivnog kreatora bitkoina Satoshi Nakamoto-a u 2008. godini.

I bitkoin i zlato je teško rudariti jer je skupo, i jer proces šteti životnoj sredini. Pri vađenju zlata mogući su izlivi cijanida. Kod bitkoina je slično jer hiljade kompjutera rade kad tehnološki rudari učestvuju u procesu da reše matematički problem. Pobednik onda ažurira blokčejn i uzme nove bitkoine kao nagradu. Ovaj proces troši isto toliko struje globalno kao jedna cela razvijena zemlja.

Nestabilnost

Finansijska karakteristika oba ova investiciona sredstva je da im vrednost opada kad je kamatna stopa niska ili negativna. No, zlato ipak pokriva širi dijapazon investicija, od fondova do rudarskih akcija.

Bitkoin se pojavio za vreme finansijske krize i kvantitativnog opuštanja kad su kamatne stope bile niske ili negativne. To je izazvalo izuzetan rast kripto sredstava niodčega do tržišne vrednosti od 3 triliona dolara u novembru 2021. godine. Mnogi investitori veruju da će sa povećanjem inflacije obveznice izgubiti status sigurnog utočišta za razliku od bitkoina i zlata. Baš to ubeđenje dovodi do špekulativnih balona.

Sličnost ova dva investiciona sredstva je i u tome što oba mogu da nanesu štetu. Sa svog vrhunca od 3 triliona dolara prošlog novembra, bitkoin je pao na 2 triliona dolara u januaru 2022. godine. Ovo je značilo veliki gubitak za investitore, a takva epizoda čini zlato mnogo sigurnijim. Investitori opčinjeni zlatom tvrde da bilo kakva nestabilnost ovog žutog metala nije važna jer ono zadržava svoju vrednost na duže staze. Na primer, ako je neko uložio 843 dolara 1980. godine, ta ista vrednost se vratila tek januara 2008. godine.

Zlato može da izazove dodatnu štetu na makroekonomskom nivou kroz takozvano ‘prokletstvo resursa’. Na primer, na početku 16. veka Španija je bila jedna od najbogatijih i najnaprednijih zemalja Zapadne Evrope. U početku je priliv zlata i srebra izazvao ekonomski rast. Ali, pošto je došlo do inflacije, Španija je doživela fenomen apresijacije realnog kursa. Rezultat tog gubitka konkurentnosti je bilo dugo propadanje u političkom i ekonomskom smislu.

Činjenica je da je bitkoin nadmašio zlato u poslednjih deset godina. Međutim, ipak se nije pokazao kao sigurno utočište u vreme geopolitičke krize. Prema tvrdnji MMF-a, bitkoinova korelacija sa akcijama je mnogo veća nego što je to slučaj sa zlatom, obveznicama i glavnim valutama. To ukazuje na ograničenu prednost diversifikacije. U 2020. i 2021. godini bitkoin se kretao u korelaciji sa akcijama velikih tehnoloških kompanija. Trenutno se odvojio od njih ali još uvek ne ukazuje isto poverenje kod investitora kao što je slučaj sa zlatom.

Centralne banke i bitkoin

Na poboljšanje bitkoin-ovog statusa kao sigurnog utočišta mogu da utiču bankari centralnih banaka. Ako oni daju poverenje kripto valutama, to bi produžilo život bitkoin-a.

Centralne banke brinu da će kripto valute da im oduzmu kontrolu nad monetarnim sistemom i tako da izazovu finansijsku nestabilnost. One razvijaju svoje kriptovalute i postoji mogućnost da stvore regulatorni okvir koji će njima odgovarati. Najveće upozorenje za investitore u kripto valute dolazi iz Kine. Kina je zabranila svu kripto aktivnost u semptembru 2021. godine i trenutno promoviše svoju digitalnu valutu.

Bil Blejn, tržišni strateg i šef alternativnih sredstava u Šard Kapital-u, tvrdi da su kripto sredstva samo jedan oblik Ponzi šeme gde konstantan tok novih učesnika isplaćuje starije članove. Ono što privlači investitore u ovakve šeme su individualne priče uspeha kao što je Solana, decentralizovani blokčejn lansiran 2020. godine. Već 2021. godine vrednost je skočila za 22.000%. Na to se nadovezuju priče o nameštanjima na tržištu, pumpanjem cena i odlaganjima – sve što izaziva balon, tvrdi Blejn.

Sve u svemu, snaga blokčejn tehnologije je velika ali bitkoin se u poslednje vreme nije pokazao kao pravi konkurent zlatu. Tržište žutog metala je možda finansijski balon ali taj balon traje 6.000 godina. U međuvremenu, bitkoin izgleda kao kratkoročni hir.

Izvor: https://www.ft.com/content/d497772f-7422-4372-b72d-f74f96884466