Tehničko, medicinsko i investiciono srebro

Neverovatno je koliko može da se nauči kada se stvari posmatraju kroz objektiv istorije. Uzmimo na primer element srednje težine kao srebro. Ovaj sjajni beličasti metal sa skromnim atomskim brojem 47 je između paladijuma i kadmijuma u periodnom sistemu elemenata.

Srebro daje sjaj nakitu, pomaže našim mobilnim telefonima da rade bolje, pa čak i čini bolnice bezbednijim. Kao investiciono srebro, ono je i platežno sredstvo.

Zašto je srebro vrednije od drugih minerala? Njegova lepota je jedna stvar. Ovaj atraktivni i reflektujući metal je fascinirao muškarce i žene vekovima unazad.

Srebra je takođe prilično malo, a stvari koje su i lepe i retke imaju tendenciju da mnogo vrede. Samo pomislite na dijamante, zlato i umetnička remek dela. Srebro je takođe veoma izdržljivo i savitljivo, što znači da se lako oblikuje.

Sve ove osobine učinile su srebro veoma korisnim i vrednim sve do danas.

Novčana vrednost srebra je dugo bila cenjena. Veruje se da je možda najstariji novčić „lidijski lav“ koji je kovan u današnjoj Turskoj pre 2.700 godina. Rani metalci pravili su novčiće od elektruma, legure zlata i srebra. Minojska civilizacija^[1] na ostvru Kritu, a i narodi rane kopnene Grčke, uvozili su velike količine srebra iskopanog u drevnoj Jermeniji.

Transport metala između ovih mesta je pomogao da se ubrza trgovina širom mediteranskog regiona. Nakon uništenja minojske civilizacije 1.600 godina p.n.e, važnost srebra se nastavila kako se proizvodnja pomerala sa širenjem grčke civilizacije. Rudnici srebra u Laurijumu (kod Atine) su finansirali nabavku italijanskih drva koja su se koristila za izgradnju flote trirema^[2]. Ovi brodovi su drevnu Atinu učinili pomorskom supersilom. Rimljani će kasnije usvojiti srebro kao jednu od svojih glavnih valuta.

Srebro je pomoglo unapređenju globalne civilizacije povezujući Istok i Zapad putem trgovine. Ovog plemenitog metala je bilo malo u Kini, ali je i pored toga bio veoma cenjen kao valuta. Dakle, tokom srednjeg veka, Evropljani su koristili monetarno srebro za kupovinu kineske robe – baruta, čaja, keramike i svile. Tu robu su potom prevozili duž legendarnog „puta svile“. Kasnije, kada su Španci otkrili rudnike srebra u Meksiku i Peruu, uspostavili su plovidbu preko Pacifika. Južnoameričko srebro su zatim koristili za kupovinu jako poželjne kineske svile. Naime, od nje se pravila lagana odeća koja je bila potrebna španskim doseljenicima u vrućoj, vlažnoj klimi Južne Amerike.

Razmena robe je praćena i razmenom ideja. Dakle, srebro je igralo ulogu i u unapređenju kolektivnog učenja. Do 17. veka meksički „komadi od osam“ takođe poznati kao „španski dolar“ postali su prva svetska globalna valuta. Američki dolar je zatim kreiran na bazi ovih kovanica i dugo vreme mnogi američki novčići su sadržavali srebro.

Španski dolar 1739.

Latinska reč za srebro je argentum. Na koju zemlju u Južnoj Americi nas podseća ta reč? Da – Argentina! Za vreme španskih istraživanja u 16. veku smatralo se da je Argentina bogata srebrom.

Srebro takođe ima snažna antibakterijska svojstva koja su poznata milenijumima. Drevni grčki lekar Hipokrat, ponekad nazivan „ocem medicine“, pisao je o lekovitim svojstvima srebra. Poznato je da su Feničani koristili srebrne posude za čuvanje vode, vina i sirćeta za vreme dugih putovanja na moru.

Verovatno ste čuli engleski izraz „rođen sa srebrnom kašikom u ustima“. To nije značilo da se neko rodio bogat. U 18. veku smatralo se da su bebe koje su hranjene srebrnim kašikama bile zdravije od onih hranjenih drugim kašikama. Danas se mnoge bolnice bore protiv infekcija opremom koja je napravljena od legure srebra. Srebro se čak koristi i u niti nekih čarapa. Zašto? Srebro ubija bakterije zbog kojih čarape imaju neprijatan miris!

Srebro je najbolji metalni provodnik struje, bolji od bakra i zlata. Zato toliko elektronike, poput tastatura računara, zavise od njega. Legure srebra se koriste u stomatologiji, fotografiji, čak i u radu nuklearnih elektrana. Srebro takođe pomaže da avioni lete. Zbog svog slabog koeficijenta trenja^[3], srebro se koristi za oblaganje kugličnih ležajeva koji se koriste u mlaznim motorima.

Dakle, istorija komercijalnog, medicinskog i investicionog srebra je interesantna i prilično dugačka.

^[1] Oko 2.000 p.n.e.

^[2] Ratni brodovi sa tri nivoa veslača

^[3] Šta znači da je klizav