Zlato kao prirodni novac

Svaki prirodni element kojim je zemlja obdarena ima svrhu. Svrha zlata je jasna – zlato je novac. Nаjveća uloga zlata је da služi kao prirodni novac.

Napredak civilizacije pokazuje da je priroda tokom vekova pružala sve što je čovečanstvu potrebno za napredak, uključujući i novac. Međutim, malo ko danas gleda na novac kakav je postojao od praistorije i kako se doživljavao sve do početka dvadesetog veka. Od počekta Prvog svetskog rata 1914. napušteni su principi koji su postojali tokom vremena. Čovečanstvo je postalo oduševljeno zamenama novca kao što su nacionalne valute i, odnedavno, kriptovalute koje kruže umesto novca. Ljudi zanemaruju sam prirodni novac.

Zlato je prirodni novac

Ovaj plemeniti metal danas retko cirkuliše kao valuta zbog vladinih ograničenja. Međutim, on i dalje zadržava sve karakteristike zbog kojih ga je čovečanstvo izabralo da bude novac. Zlato je prirodni novac ili, drugačije rečeno, novac prirode je ovaj plemeniti metal. To je dobro ilustrovano sledećim grafikonom koji predstavlja cenu sirove nafte merenu u četiri različite valute od osnove od 100.

Cena sirove nafte od januara 1959 do septembra 2022. (Izvor: Mises Institute)

            zlato     funta     dolar     euro

Unca ili gram zlata kupuje u suštini istu količinu sirove nafte danas kao u bilo kom trenutku u proteklih sedam decenija. Namerno je odabrana nafta jer je energija koju ona obezbeđuje neophodna za naš životni standard.

Korišćenje zlata za merenje cene drugih dobara ima sličan rezultat, ali ne i za cene proizvoda. One imaju tendenciju da padaju tokom vremena jer napredak u tehnologiji dovodi do povećanja efikasnosti proizvodnje. Očigledan primer su kompjuterski čipovi, čija je cena dramatično pala poslednjih decenija, ali su i dalje profitabilni kompanijama koje ih proizvode i prodaju.

Ovaj plemenit metal čuva kupovnu moć, što je jedan od ključnih rekvizita novca. Kao što je ilustrovano gornjim grafikonom, to je rezultat kojem nijedna nacionalna valuta ne može da parira.

Još jedan uslov za novac je omogućavanje zdrave ekonomske kalkulacije, što je moguće samo kada se za merenje cena tokom vremena koristi dosledna, nepromenljiva obračunska jedinica. Žuti metal savršeno služi ovoj ulozi jer je to jedini element u poznatom univerzumu koji je večan i nije podložan propadanju ili degradaciji. Gram zlata danas je identičan gramu zlata koje su iskopali Rimljani.

Prirodne karakteristike zlata koje ispunjavaju dva gore navedena uslova za novac objašnjavaju zašto se ovaj metal akumulira. Roba se troši i nestaje. Žuti  metal je novac i sva iskopana količina kroz istoriju i dalje postoji u svojim nadzemnim zalihama. Nevažne količine su izgubljene u brodolomima i habanjem novčića.

Zalihe zlata

Procenjuje se da je postojalo 297 tona zaliha zlata 1492. godine kada je počelo pouzdano vođenje evidencije o proizvodnji i zalihama. Ta težina zlata, kada se vizualizuje, obuhvata kocku od 131cm po strani, što je jednako zapremini prostora koji obuhvata mali kuhinjski sto. Današnja kocka bi taman stala ispod svodova Ajfelove kule.

Ovaj plemeniti metal nije vredan jer je redak. Postoji mnogo zlata koje tek treba da se iskopa na kopnu, ispod okeana, pa čak i izvadi iz okeanske vode kada tehnologije postanu dostupne za to. Zlato je vredno jer je korisno, ali se proizvodi samo kada je to isplativo.

Rast zaliha zlata u poređenju sa zalihama dolara

Tokom vekova ovaj plemeniti metal je sve teže pronaći i kopati, ali njegove nadzemne zalihe su rasle približno istom godišnjom stopom. Prosečna godišnja stopa u poslednjih 529 godina je 1,2%. Od 1969. godine iznosi 1,8%, u rasponu od 1,4% do 2,2%.

Godišnje stope rasta (ukupne količine) dolara od 1960. godine variraju od niskih, od 1%, u 1993.  godini do visokih, od 19,1%, u 2020. godini. Ova nedoslednost rezultira promenama u zalihama dolara koje zauzvrat izazivaju volatilnost cena izraženih u dolarima. To je zato što nema dovoljno dolara koji cirkulišu u odnosu na preovlađujući nivo ekonomske aktivnosti.

Zlato je bliže od bilo koje valute u postizanju pravila da količina valute treba da se povećava za konstantan procenat svake godine, i to sve bez obzira na bankarske kreditne cikluse. Zalihe zlata rastu približno istom brzinom kao svetska populacija i stvaranje novog bogatstva.  Shodno tome, kupovna moć čini ovaj metal jedinstveno korisnim za precizno izračunavanje cene dobara i usluga tokom vremena. To je nešto u čemu dolar i druge nacionalne valute nisu uspešne jer njihove godišnje stope rasta nisu konzistentne. To uzrokuje fluktuacije u njihovim zalihama. Od 1950. godine težina zaliha zlata je porasla 3,5 puta ali gram zlata još uvek kupuje istu količinu sirove nafte. 

Stopa rasta zaliha dolara

Štaviše, stopa rasta zaliha dolara od 1960. godine je u proseku iznosila 7,1%. Što je četiri puta više od prosečne stope rasta zaliha zlata u ovom periodu. Ovo brzo povećanje zaliha dolara umanjuje dolar u odnosu na žuti metal, što je realnost jasno ilustrovana u gornjem grafikonu cena sirove nafte.

Zalihe dolara kontrolišu menadžeri bankarskog sistema. Istorijske bankarske i valutne krize su rezultat ljudske greške i drugih ljudskih slabosti koje neizbežno uništavaju fiat valutu. To je često rezultat nespremnosti da se zaustavi period produžene kreditne ekspanzije. Žuti metal je drugačiji.

Zlatu nije potrebno upravljanje od strane centralne banke ili vlade. Ovaj metal je novac koji upravlja sam sobom jer rast zaliha kontrolišu dve nepromenljive sile – priroda i profitabilno rudarenje. Oni zajedno nameću disciplinu u proizvodnji zlata, što je ključni faktor koji objašnjava zašto žuti metal tokom vremena čuva kupovnu moć.

Osnovna priroda poštenog novca

Bezvremenska pouzdanost u međusobnoj povezanosti ponude i potražnje zlata izdvaja ovaj metal od nacionalnih valuta, kao i njegova suštinska priroda. Ovaj plemeniti metal je opipljiv. Nacionalne valute su nematerijalno finansijsko obećanje sa rizikom druge strane. Ovaj rizik nastaje zato što se obećanja krše, kao što se videlo u finansijskoj krizi 2008. godine i bezbrojnim drugim krizama bankarskih i fiat valuta.

Zlato je prirodni novac koji je dobro služio čovečanstvu kroz istoriju omogućavajući ljudima da postignu sve viši životni standard. Pitanje je da li je ovaj ishod rezultat slučajnosti ili inteligentnog plana tvorca koji je darovao zemaljske resurse da opremi čovečanstvo prirodnim novcem. Bez obzira na poreklo zlata, ne može se poreći da je ono novac i da je korisno i danas kao što je bilo u prošlosti.