Cena dijamanata kroz vreme

Grafikon kretanja cena dijamanata 1960-2021

 grafikon-kretanja-cena-dijamanata-1960-2021(primer cena za 2ct)

 

  • Sa kontinuiranim ekonomskim rastom širom sveta, većom potražnjom za luksuznom robom i padom eksploatacije dijamanata, očekuje se da će cene prirodnih dijamanata visokog kvaliteta dragog kamenja rasti za otprilike 6% svake godine.
  • Generalno ovaj dragi kamen dobija na vrednosti tokom vremena. Podaci pokazuju da su cene dijamanata u poslednjih deset godina porasle za otprilike 32-33%, što je u proseku 4% svake godine.
  • De Birs više ne kontroliše snabdevanje dijamantima jer je njihov tržišni udeo pao sa otprilike 80% u 80-tim godinama na blizu 30% sada. Ovo je dobra vest jer pokazuje da dijamanti zadržavaju svoju vrednost čak i kada njihova nabavka nije kontrolisana od strane velikih korporacija.
  • Iako mnogi stručnjaci smatraju da dijamant nije dobra investicija, to nije tačno. Ako dobijete dijamant od pouzdanog izvora po ceni blizu veleprodajne a kamen je vrhunskog kvaliteta, dijamant je jedna od najboljih roba koju možete da posedujete. Međutim, druga je priča ako kupite dragi kamen po 100-200% uvećanoj ceni.
  • Čisti prirodni dijamanti stekli su vrednost time što su bili jedan od retkih dragulja koji ima relativnu standardnu cenu prema kojoj možete proceniti njegovu vrednost sličnu onoj u zlatu. Rapaport značajno utiče na ovo merilo, ali i tržišne snage.

 

Detaljna analiza 

Određivanje najbolje cene za dijamant je ključno i za investitore i za potrošače. Ovaj redak i primamljiv dragi kamen postoji vekovima i sve ovo vreme zadržava svoju vrednost. Da bismo razumeli njegovu tržišnu vrednost u poslednjih pedeset godina, važno je steći pravu sliku o svetskoj industriji dijamanata.

Vrednost dijamanta je uvek bila visoka otkako je otkriven, a glavni faktor koji utiče na to je potražnja za dijamantskim nakitom. Uz nastavak ekonomskog rasta sveta, očekuje se da će se ta potražnja za dijamantima nastaviti. Eventualno će potražnja biti mnogo veća od rasta proizvodnje dijamanata i to zbog usporavanja rada postojećih rudnika i nedostatka novih rudnika za ovaj mineral. Taj porast potražnje će uticati na cene na globalnom nivou. Cena se može promeniti usled spoljašnjih faktora, uključujući osnovne ekonomske uspone i padove, ili njihovih možda unutrašnjih faktora, na primer, očekivanja trgovaca.

 

Uloga tržišnih sila

Ako pogledate cene dijamanata u poslednjih 10 godina, primetićete da su one porasle ili su smanjene u određenom trenutku. U poređenju sa drugim mineralom kao što je zlato, cene dijamanata nisu toliko oscilirale, ali su se ipak promenile. Istraživanja pokazuju da je cena dijamanata u poslednjih 8 godina porasla za približno 33%, što je procečno 4% svake godine. Godišnje cene dijamanata umereno fluktuiraju. Na primer, u avgustu 2008. godine cene dijamanata su pale usled kolapsa finansijskog tržišta, u proseku za više od 12% u odnosu na januar iste godine. Međutim, 2011. godine scenario je bio mnogo drugačiji. Te godine su cene dijamanata naglo porasle za rekordnih 20% zbog veće potražnje.

Ove promene u osnovi znače da postoji nekoliko faktora koji utiču na dijamant. Jedan od faktora su promene koje izvršavaju proizvođači i veletrgovci koji žele da se procesi odvijaju u skladu sa njihovim potrebama. Drugi faktor je postojanje različitih vrsta i veličina dijamanata. Zatim, glavni faktor je smanjenje zaliha De Birsa i povećana potražnja.

 

Veličina dijamanta

U velikoj meri utiče na cenu dijamanta. Obično veliki tip dijamanta (težine oko 3 karata ili više) više fluktuira u poređenju sa manjim dijamantima (težine 2.99 karata i manje). Recimo, veći dijamanti su postepeno poskupljivali i više nego udvostručili svoju vrednost. Dijamanti od 4 karata (najtraženiji tip) su se utrostručili između 2004. i 2008. godine. Kada se pogledaju cene manjih dijamanata (0.50 do 2,99 karata) primećuje se manja promena tokom proteklih godina.

U 20. veku, zalihe De Birs-a su igrale važnu ulogu u kontroli cena, dok ta kompanija nije promenila poslovnu politiku i smanjila zalihe. To se desilo zbog otkrića novih rudnika u Rusiji, Kanadi i Australiji što je oslabilo De Birs-ovu mogućnost da menjaju ponudu i cene u svoju korist.

Proizvodnja dijamanata bila je najveća u 2006. godini sa prosečnih 175 miliona karata, što se smanjilo na 130 miliona karata godišnje. Ako se pronađu i otvore novi rudnici, povećanje proizvodnje dijamanata bi stabilizovalo tržišnu tražnju i cenu.

 

De Beers

Rapaportov cenovnik je primarni izvor cena dijamanata. Osnovan 1978. godine, obezbeđuje nezavisne referentne cene koje se koriste u globalnoj trgovini dijamantima za standardizaciju, upoređivanje i pregovaranje o cenama dijamanata.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.