Zlatne poluge ili srebro?

Veliko pitanje: zlatne poluge ili srebro?

Uobičajeno pitanje koje neko postavlja ako razmišlja o kupovini plemenitih metala je da li treba uložiti u kupovinu zlata ili srebra. Patrik A. Heler, stručnjak iz Liberti Koin Servis-a^[1], je odgovorio na to pitanje.

Heler smatra da je vlasništvo nad zlatnim i srebrnim polugama oblik „osiguranja bogatstva“. Ideja posedovanja nekih plemenitih metala je zaštita kapitala od gubitka vrednosti papirne imovine kao što su akcije, obveznice i valute. To je slično razlozima zbog kojih ljudi poseduju osiguranje kuće, života, zdravlja i vozila. Ipak, posedovanje fizičkog zlata i srebra treba da bude manji procenat nečijeg investicionog portfelja ili neto vrednosti.

U prošlim godinama, Helerova preporuka je bila da 5-10% ukupnog iznosa investicionog portfelja treba da bude dodeljeno plemenitim metalima. Na današnjim turbulentnim tržištima, on predlaže najmanje 10-20% izdvajanja.

Kada se neko odluči o ukupnoj alokaciji za osiguranje bogatstva, sledeće pitanje je koliko za zlato, srebro, paladijum i numizmatiku. Heler ne preporučuje da bilo koji od ovih delova bude posvećen paladijumu ili numizmatici. Paladijum je industrijsko, a ne finansijsko sredstvo, čija vrednost uglavnom zavisi od ponude i potražnje za potrebe proizvodnje. Numizmatika može da služi kao zaštita od krahova na papirnim finansijskim tržištima, ali ima širi raspon kupovine/prodaje od poluga.

Prilikom razmatranja koliko uložiti u zlato i srebro, postoji više faktora koje treba uzeti u obzir.

Finansijski faktori:

Zlato je u velikoj meri finansijsko sredstvo. Vlade, centralne banke i zvanične organizacije (kao što je Međunarodni monetarni fond) navodno fizički čuvaju 15-20% svog ikada iskopanog zlata. Nekada je američka vlada držala oko 2 milijarde unci fizičkog srebra. Sada nema centralnih banaka sa značajnijim rezervama fizičkog srebra. Visok procenat papirnih valuta su bile razmenljive za zlato tokom istorije, a ne za srebro. Srebro je pola finansijsko, i pola industrijsko u svojim primenama. To znači da na njegovu cenu mogu uticati i finansijski i industrijski faktori.

Niža cena srebra je u poslednjih nekoliko decenija pokrenula značajna istraživanja o upotrebi srebra za industrijsku primenu. Istraživanja su se fokusirala na njegova antibakterijska svojstva i električnu provodljivost. Kao posledica toga, industrijska potražnja za srebrom je porasla.

Veličina tržišta zlata i srebra:

Oko 100 miliona unci zlata se iskopa svake godine. Po sadašnjim cenama, to je oko $180 milijardi godišnje proizvodnje. Trenutna godišnja proizvodnja srebra je oko milijardu unci. Po trenutnoj ceni, ta veličina tržišta je nešto više od $20 milijardi godišnje. Prema Londonskom udruženju tržišta poluga^[2], dnevno se trguje sa oko 20 miliona unci zlata (preko $36 milijardi). Dnevno se trguje i sa oko 200 miliona unci srebra (više od $4 milijarde). Očigledno, zlato je daleko likvidnije tržište.

Odnos zlato/srebro:

Mnogo pažnje se poklanja odnosu cene srebra i zlata. Tokom mnogo vekova, odnos je bio 16:1, što znači da je unca zlata imala istu vrednost kao 16 unci srebra. Još uvek ima ljudi koji misle da je dugoročna sudbina odnosa da se vrati na 16:1. Tokom proteklih 30 godina, odnos srebro/zlato bio je 120:1 u martu 2020. i 30:1 u aprilu 2011.

Na osnovu pedesetogodišnjeg iskustva, Heler veruje da će ravnoteža odnosa srebro/zlato biti od 35:1 do 40:1. Kada je odnos veći od toga, to je signal da je investiciono srebro bolji metal za kupovinu. Ako je taj odnos manji od toga, onda bi zlato bilo bolje za kupovinu. Na zatvaranju Comex-a^[3] (22. juna) odnos srebro/zlato je bio preko 85:1.

Promenljivost cena:

Pošto je zlato daleko veće tržište, njegova cena je manje promenljiva od cene srebra. Heler navodi da ako cene plemenitih metala rastu, srebro će gotovo sigurno porasti za veći procenat od zlata. Međutim, na tržištu koje pada, srebro će takođe imati tendenciju pada za veći procenat od žutog metala. Na primer, 18. marta 2020. Comex se zatvorio za zlato na $1.477,50, a srebro na $11,74. Na zatvaranju Comex-a ove nedelje, cena zlata je porasla za 24,1% od tada, dok je srebro poraslo za 82,3%.

Dugoročna ponuda i potražnja:

Heler je uveren da dolazi vreme nestašice fizičkog zlata i srebra na tržištu. On tvrdi da se rade tržišne manipulacije kako bi se učinilo da ima više fizičkih zaliha nego što je realnost. Na tržištu investicionog zlata, centralne banke su godinama bile prodavci zlatnih rezervi.  Takođe su davale u zakup svoje rezerve kako bi izgledalo da postoji veća količina fizičkog zlata nego što je bilo.

Što se tiče srebra, Heler navodi postojanje obrazaca gde trgovci na tržištu robnih fjučersa prodaju ugovore na kratko^[4]. Ovaj obrazac trgovanja takođe stvara sliku većeg inventara fizičkog srebra nego što zaista postoji.

Gledajući zajedno ove faktore, Heler je uveren da će buduće cene zlata i srebra biti veće nego što su danas. On takođe preporučuje posedovanje oba plemenita metala. Njegova je procena da se oko ⅔ ukupne vrednosti nečije investicije dodeli srebru, dok ⅓ treba da bude u zlatu.

Izvor: Patrik A. Heler – stručnjak iz Liberti Koin Servis

https://www.numismaticnews.net/coin-market/the-big-question-gold-or-silver

^[1] Liberty Coin Service – Kupac i prodavac zlata, srebra, platine i paladijuma u polugama i kvalitetnih retkih kovanica u Lansingu, Mičigenu.

^[2] London Bullion Market Association

^[3] Njujorška berza

^[4] Obećavaju da će isporučiti fizički metal po ugovorenoj ceni do određenog datuma. Otprilike nedelju dana pre dospeća ugovora, ovi trgovci otkupljuju ovu kratku poziciju. Zatim je nadoknađuju prodajom novog ugovora za dalje namirenje.